“Strndžanje”

Istraživanjem ovog lokalnog običaja, saznalo se da je strndžanje značilo da je momak mogao sa svakom djevojkom, i obrnuto, a događalo se i da više parova bude na jednom mjestu. Ovakva sloboda mladima je bila dozvoljena u određenim prilikama, kad su sabori, vašari, seoske igranke. I same majke, prosto su gurale kćerke u naručje mladića, a često i same prisustvovale strndžanju. Ipak, to nije bila ljubav bez granica, znalo se dokle se može i smije, što znači da je muška ruka smjela samo do pasa, sve ostalo osim ljubljenja i maženja bilo je nemoralno i nedopustivo.
Uveče bi u selima bile sjedeljke. Mlade djevojke su prele i plele vunu uz vatru. Momak bi se prikrao djevojci, zgrabio vreteno ili nešto drugo njeno i pojurio u mrak. Djevojka bi ustala, potrčala za njim, da, kao vrati vreteno, a svi su znali da je otišla da se ljubi i miluje. I eto to je bilo strndžanje. Ipak strndžanje se najčešće dešavalo na igrankama. Momak je birao djevojku, a onda su poljupci i zagrljaji bili neizbježni. Djevojke zbog ovakvog ponašanja niko nije ogovarao. Naprotiv, one su smatrane boljim djevojkama i bolje su se udavale…