Reformska agenda za BiH (VIDEO)
U Bosni i Hercegovini nema saglasnosti za sprovođenje reformske agende na svim nivoima vlasti. Savjet ministara BiH i Vlada Federacije BiH usvojili su ekonomsku reformsku agendu. Vlada Republike Srpske u načelu je saglasna, ali nije prihvatila dokument jer želi da tekst uključuje i dodatne intervencije iz Republike Srpske.
Јavne finansije, tržište rada, socijalna, zdravstvena zaštita,penzije, poslovno okruženje, pravosudni sistem ,javna preduzeća i javna uprava. Ovo su oblasti u kojima dolazi do izmjena prema planu mjera. Prva direktna posljedica nedostatka dogovora mogao bi da bude novi program pomoći Međunarodnog Monetarnog Fonda ( MMF) za BiH o kojoj bi ova finansijska institucija trebalo da razmatra u septembru, a uslovljen je donošenjem novih, fleksibilnijih zakona o radu u parlamentima Republike Srpske i Federacije BiH.
„Bez tih sredstava BiH sigurno ulazi u jednu ozbiljnu finansijsku krizu na svim nivoima vlasti,“ ocijenio je u izjavi za RTRS analitičar Srećko Latal. Gotovo ni jedan nivo vlasti neće moći od septembra mjeseca da isplaćuje penzije, socijalna primanja, plate, rekao je Latal.
Među planiranim ključnim mjerama su i donošenje novih poreskih zakona, konsolidovanje javnog duga, transparentniji rad javnih službi. Evropska Unija je apelovala na političare da ispune svoje obaveze i prema Evropskoj Uniji te prevaziđu prepreke za potpisivanje reformske agende tj. zajedničkog stava o kojem su se lideri svih nivoa vlasti prije nekoliko mjeseci obavezali pisanim putem.
"Evropska Unija je razočarana zbog nepostizanja dogovora“, rekao je u izjavi za RTRS Endi Megafi, portparol Delegacije Evropske Unije u BiH. Megafi je naglasio da je o detaljima Nacrta plana reformi razgovarano sa predstavnicima vlasti na svim nivoima. Bez provođenja ovih reformi BiH rizikuje da proces EU integracija bude usporen tj. zaustavljen, rekao je Megafi.
Međunarodna zajednica je spremna da pomogne ali je potrebna politička volja izabranih predstavnika vlasti iako je sprovodjenje reformi težak i dugotrajan proces.
“U većini zemalja koje su postale članice EU jedna od najtežih reformi je promjena vladavine zakona i institucija," izjavila je Sesilija Bjorner, generalna direktorka za međunarodnu razvojnu saradnju Ministarstva inostranih poslova Švedske.
"Reformski program je obavezan jer tada možete imati kredibilnu poziciju da idete u Brisel da otvorite pregovore i postanete kandidat za članstvo u EU", istakla je Bjorner. Švedska želi da BiH postane članica jer je to dobro za ekonomski razvoj, za građane BiH kao i za Švedsku i Evropu zbog stabilnosti i bezbjednosti.
Švedska ostaje posvećena u pružanju pomoći zemljama Zapadnog Balkana u evropskim integracijama. U okviru nove sedmogodišnje Strategije razvoja između Švedske i BiH treba da ove godine bude obezbjeđeno 15 miliona maraka za ekonomski razvoj BiH, jačanje vladavine prava i poboljšanje zaštite životne okoline.
Video prilog možete pogledati ovdje