O hranljivoj vrijednosti jaja

Јaje sadrži sve hranljive namirnice potrebne organizmu, ali bez obzira na to ne bi trebalo da jedemo više od dva jajeta dnevno. Obilje jaja na vaskršnjoj trpezi izaziva dvoumljenje da li ih treba jesti ili ne. Naime, vjerovalo se da jaja ne treba jesti zbog opasnosti od holesterola. Međutim, poslije nekoliko decenija provedenih na „crnoj listi”, jaja se vraćaju na vrh ljestvice hranljivih namirnica!
Naš poznati nutricionista Ljubomir Pfaf naglašava da jaja spadaju u najbolju biološku hranu koja sadrži sve hranljive materije potrebne organizmu. Međutim, Pfaf kaže da to ne znači da bi trebalo cijeli dan da jedemo samo jaja. Naime, da bi organizam dobio sve neophodne sastojke samo iz jaja, potrebno je da ih pojedemo 20 do 30 , što je nemoguće. Žumance je teško svarljivo, a sadrži i visok procenat holesterola. U 100 grama žumanceta ima čak 1.500 miligrama holesterola. Bjelance nema holesterola i ono sadrži ovoalumine i ovoglobuline, kao i esencijalne kiseline. Јaja se ne preporučuju u ishrani djece do godinu i po dana, jer protein ovoalbumin može da izazove alergije - kaže Pfaf , i naglašava da ne bi trebalo da jedemo više od dva jajeta dnevno, i to obavezno uz drugu hranu i voćne sokove. Inače, u posljednje vrijeme sve više naučnih istraživanja potvrđuje da je tačno tradicionalno poimanje jaja kao izvrsnog izvora hranljivih sastojaka. Stručnjaci iz Britanskog udruženja za srce i Američkog udruženja za srce kažu da jaja bez bojazni možemo da jedemo više od tri puta nedjeljno. Zdrave osobe mogu da jedu jedno jaje dnevno, ali pri tom valja paziti na ukupan dnevni unos holesterola iz različite hrane. S druge strane, ljudi s povišenim masnoćama u krvi trebalo bi da ograniče unos jaja i proizvoda od jaja prema preporukama ljekara. Inače, masti u jajima zapravo i nisu tako loše jer više od polovine masnoća su masne kiseline koje se smatraju zdravim izborom, a bjelance ne sadrži holesterol. Јaja su prije svega hranljiva, a niskokalorična namirnica. Bjelance je idealan izvor bjelančevina jer sadrži sve esencijalne aminokiseline u obimu koji je stvorila priroda. S druge strane, žumance je bogato gvožđem koje ima visoku iskoristivost u organizmu. Bjelance se sastoji uglavnom od vode i oko 11 odsto proteina, dok je žumance bogato fosforom i bjelančevinama, masnoćama, ali i vitaminima i mineralima. Pored vitamina A, D i E, koji se rastvaraju u mastima, kao i B1 i B2, vitamina PP i biotina, ono sadrži i kalcijum, fosfor, gvožđe, kalijum, ali i kobalt i bakar. U bjelancetu se nalaze vitamini rastvorivi u vodi, natrijum, kalijum i hlor. Čovjek može da iskoristi 95 odsto hranljivih vrijednosti iz jednog jajeta.