Obrad Kesić: Srpska treba da iskoristi trenutak koji se rijetko ukazuje

Obrad KesićFoto: RTRS

Is­ti­če da je ri­ječ o re­al­nom zah­tje­vu, te da za to ima pros­to­ra u ame­ri­čkoj po­li­ti­ci.

"Za BiH to bi bi­la ve­li­ka stvar. Odlas­kom vi­so­kog pred­sta­vni­ka otvo­ri­la bi se mo­gu­ćnost za do­go­vor le­gi­ti­mnih predsta­vni­ka sva tri na­ro­da. Upra­vo to stva­ra po­vo­ljan te­ren da ova na­pa­će­na ze­mlja op­sta­ne s tim što bi se vra­ti­la na te­melj Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma, ona­ko ka­ko je on na­pi­san i ka­ko su ga svi po­tpi­sa­li", pre­ci­zi­ra Ke­sić.

On do­da­je da mno­gi kri­ti­ča­ri, po­go­to­vo oni iz RS, go­vo­re o to­me da je to ne­mo­gu­će pos­ti­ći.

"Ako os­ta­ne­mo pa­si­vni i ako ne po­kre­će­mo to pi­ta­nje, ne­će ni bi­ti po­ma­ka. Mo­ra­mo bi­ti svje­sni či­nje­ni­ce da ipak možemo sa­mos­tal­no odlu­či­va­ti o sop­stve­noj bu­du­ćnos­ti", na­vo­di Ke­sić.

U intervjuu za Narodne novine, Kesić kaže da su mno­gi go­vo­ri­li da je ne­mo­gu­će bi­lo ka­za­ti “ne” vi­so­kom pred­sta­vni­ku i amor­ti­zo­va­ti nje­go­va tzv. bon­ska ovla­šte­nja. Me­đu­tim, pred­sje­dnik Do­dik je bio prvi po­li­ti­čki li­der ko­ji je re­kao “ne” i ko­ji je po­ka­zao da se ne­ka­da vri­je­di bo­ri­ti za ono što mno­gi mi­sle da je ne­re­al­no i ne­os­tva­ri­vo.

"Do­dik je pre­po­znao taj tre­nu­tak. Vi­so­ki pred­sta­vnik je sa­da mar­gi­na­li­zo­van i pos­tao je spo­re­dan fa­ktor, čak i ma­lo komi­čan. Mno­gi su mi­sli­li da je ne­mo­gu­će održati re­fe­ren­dum u RS, a on je ipak održan. Ima još mno­go to­ga što su ne­ki ana­li­ti­ča­ri, no­vi­na­ri i akti­vis­ti Za­pa­da tvrdi­li da je ne­mo­gu­će ura­di­ti, a ipak se po­ka­za­lo su­pro­tno. U sva­kom slu­ča­ju, uko­li­ko pos­to­ji odlu­čnost i do­slje­dna po­li­ti­ka ko­ja se strplji­vo spro­vo­di, sve je mo­gu­će", rekao je Kesić.

Na pitanje da li su lju­di iz Tram­po­ve admi­nis­tra­ci­je upo­zna­ti sa po­te­zi­ma svo­jih odla­ze­ćih ko­le­ga, ko­ji su pred­sje­dni­ku Do­di­ku one­mo­gu­ći­li da pri­sus­tvu­je ba­lu po­vo­dom ina­ugu­ra­ci­je no­vog ame­ri­čkog pred­sje­dni­ka, a po­tom ga sta­vi­li i na crnu lis­tu, Kesić je odgovorio da je upoznao sa­go­vor­ni­ke o ge­ne­ral­nom pro­ble­mu ko­ji su na­pra­vi­li lju­di iz odla­ze­će ame­ri­čke admi­nis­tra­ci­je, a ko­ji su po na­šem miš­lje­nju, di­rek­tno krši­li me­đu­na­ro­dno pra­vo ovom odlu­kom.

" Јe­dnos­ta­vno, mi­je­ša­li su unu­traš­nja pi­ta­nja je­dne su­ve­re­ne ze­mlje. Spe­ci­fi­čno smo im na­ja­vi­li da je ovo pro­ble­ma­ti­čno iz vi­še ra­zlo­ga, ali da je možda naj­pro­ble­ma­ti­čni­je to što je ovo po­ku­šaj uti­ca­ja na Tužilas­tvo i Sud u BiH. Kao što zna­te, is­tra­ga je u to­ku, ali ovom odlu­kom već se na­jav­lju­je i pre­su­da. Na taj na­čin vrši se pri­ti­sak di­rek­tno na tužioca da po­di­gne op­tužni­cu i po­kre­ne sud­ski pos­tu­pak pro­tiv pred­sje­dni­ka Do­di­ka. Važno je re­ći da smo u raz­go­vo­ri­ma nai­šli na ra­zu­mi­je­va­nje, po­go­to­vo u kon­tek­stu cje­lo­ku­pne po­li­ti­ke odla­ze­će admi­nis­tra­ci­je, či­ji su po­te­zi u za­dnjih ne­ko­li­ko da­na pro­ble­ma­ti­čni i stva­ra­ju kom­pli­ka­ci­je za no­vu admi­nis­tra­ci­ju", dodaje Kesić.

Prema njegovim riječima, iza uvo­đe­nja san­kci­ja Do­di­ku pos­to­je dvi­je na­mje­re ko­je su proi­zve­le ovu odlu­ku. Prva na­mje­ra i mo­ti­va­ci­ja jes­te čis­ta osve­ta pro­tiv Do­di­ka od stra­ne am­ba­sa­dor­ke SAD u BiH Mo­rin Kor­mak i ne­ko­li­ko lju­di iz Stejt depar­tmen­ta, zbog to­ga što pred­sje­dnik Srpske ni­je odus­tao od re­fe­ren­du­ma.

""Na taj na­čin, još je­dnom je po­ka­zao da ni­je spre­man da ugrožava in­te­res RS i da sla­bi nje­nu us­ta­vno-pra­vnu po­zi­ci­ju u kon­tek­stu Dej­to­na, me­đu­na­ro­dnog pra­va i us­ta­va. Dru­ga na­mje­ra jes­te da se na si­lu le­gi­ti­mi­šu in­sti­tu­ci­je na ni­vou BiH ko­je su stvo­re­ne ne­le­gal­no, ne­de­mo­krat­ski i kroz čis­tu si­lu vi­so­kog pred­sta­vni­ka i ne­ko­li­ko am­ba­sa­do­ra. Od sa­mog potpi­si­va­nja Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma pos­to­ji ne­is­kre­nost oko nje­go­ve im­ple­men­ta­ci­je. Ne­ki am­ba­sa­do­ri i či­no­vni­ci Stejt de­par­tmen­ta, po­je­di­na evrop­ska mi­nis­tar­stva, kao i niz vi­so­kih pred­sta­vni­ka u BiH, želje­li su bi­ti državo­tvor­ci. Konstan­tno po­ku­ša­va­ju na­me­tnu­ti je­dnu cen­tra­li­zo­va­nu državu sa no­vim in­sti­tu­ci­ja­ma, ko­je su stvo­re­ne na­sil­no i nelegal­no. Sa­da priže­ljku­ju da kroz pri­hva­ta­nje tih in­sti­tu­ci­ja, pred­sje­dnik Do­dik i dru­gi po­li­ti­ča­ri ut­vrde i odra­de nji­hov prlja­vi po­sao. Pri­hva­ta­nje le­gi­ti­mi­te­ta i le­gal­nos­ti ovih in­sti­tu­ci­ja i nji­ho­vih odlu­ka bi ih ut­vrdi­lo i pra­vno oži­vje­lo", navodi Kesić.

Kesić je ponovio da odlu­ka odla­ze­će ame­ri­čke admi­nis­tra­ci­je pred­stav­lja gru­bo krše­nje me­đu­na­ro­dnog pra­va i di­rek­tni pri­ti­sak na rad Tužilaš­tva i Su­da BiH.

"Vrlo je ja­sno da, ako tužilac odbi­je da sli­je­di ovu pre­su­du, i on i dru­gi iz bh. pra­vo­su­đa, spa­da­ju u ka­te­go­ri­ju lju­di koji ru­še Dej­ton­ski spo­ra­zum. Јoš go­re, vi­di­mo da su u ovom slu­ča­ju, zbog to­ga što su bi­li že­ljni osve­te, i ame­ri­čka amba­sa­dor­ka i ame­ri­čki či­no­vni­ci odla­ze­će admi­nis­tra­ci­je, oni ko­ji ru­še le­gi­ti­mi­tet in­ti­tu­ci­ja BiH. Upra­vo oni ugrožava­ju i na­ru­ša­va­ju vla­da­vi­nu pra­va i de­mo­krat­ski pro­ces na ko­ji se po­zi­va­ju u sa­moj odlu­ci", izjavio je Kesić.

Na pitanje ko­li­ko je da­nas Ame­ri­ka opre­di­je­lje­na da sa­ču­va Dej­ton­ski mi­ro­vni spo­ra­zum. šef Predstavništva Srpske u Vašiungtonu je odgovorio da je mno­go bi­tni­je pi­ta­nje ko­li­ko su opre­di­je­lje­ni boš­nja­čki po­li­ti­čki li­de­ri da sa­ču­va­ju ovaj spo­ra­zum i pos­ti­gnu do­go­vor sa srpskim i hrvat­skim le­gi­ti­mnim pred­sta­vni­ci­ma.

"U su­šti­ni, oni su mo­tor ko­ji po­kre­će sva­ku in­ter­ven­ci­ju i akci­ju od stra­ne ame­ri­čke am­ba­sa­de, kao i od po­tpu­no margina­li­zo­va­nog vi­so­kog pred­sta­vni­ka. No­va admi­nis­tra­ci­ja ne­će pu­no da se ba­vi Bal­ka­nom. Po­go­to­vo ne­će ula­zi­ti u dubi­nu unu­traš­nje po­li­ti­ke, a što je bio sva­ko­dne­vni pris­tup nji­ho­vih pret­ho­dni­ka. Ako se i bu­du ba­vi­li Bal­ka­nom, to će bi­ti u kon­tek­stu mno­go važni­jih pi­ta­nja, po­put bor­be pro­tiv te­ro­ri­zi­ma i ra­di­kal­nog isla­ma. Nji­ho­ve na­mje­re su da po­bolj­ša­ju odno­se sa Ru­si­jom, te da iz­gra­de stra­te­ško par­tner­stvo sa Mos­kvom", napominje Kesić.

Ipak, napomenuo je i da ne­će bi­ti ni­ka­kvih 'na­glih' pro­mje­na u spoljnoj politici SAD.

"Du­go­ro­čno, ako se ispu­ne obe­ća­nja no­vog pred­sje­dni­ka i nje­go­vog užeg spo­ljno-po­li­ti­čkog ti­ma, on­da vi­di­mo na­ja­vu velikih pro­mje­na. Možemo go­vo­ri­ti o zao­kre­tu ame­ri­čke po­li­ti­ke, ne sa­mo u odno­su sa Ru­si­jom, ne­go i sa ci­je­lim svijetom. Uop­šte se ne tre­ba­ju ba­vi­ti Bal­ka­nom di­rek­tno, da bi se i na ovim pros­to­ri­ma osje­ti­la na­gla pro­mje­na. Dovoljno je da po­bolj­ša­ju odno­se sa Ru­si­jom i da os­tva­re stra­te­ško par­tner­stvo sa njom, da bi na­pra­vi­li re­vo­lu­ci­ju u ame­ri­čkoj spo­ljnoj po­li­ti­ci. Ko­na­čan kraj men­ta­li­te­ta hla­dnog ra­ta bi zna­čio stva­ra­nje je­dnog no­vog me­đu­na­ro­dnog poret­ka i sva­ko pi­ta­nje bi se de­fi­ni­sa­lo dru­ga­či­je od stra­ne ame­ri­čke admi­nis­tra­ci­je. Ka­da to­me do­da­mo i na­mje­ru da se prei­spi­ta odnos Ame­ri­ke u NA­TO, uki­da­nje tzv. pro­gra­ma de­mo­kra­ti­za­ci­je i blo­ki­ra­nje re­gij­skog i eko­nom­sko- trgovinskog spo­ra­zu­ma, on­da vi­di­mo da se u po­tpu­nos­ti gra­di je­dna no­va spo­ljna po­li­ti­ka. Tu Ame­ri­ka od­stu­pa od ulo­ge ko­ju je na­mjes­ti­la se­bi kao da je gla­vni po­li­ca­jac i mo­tor za pro­mje­ne kroz ci­je­li svi­jet. Za sa­da, ne vi­dim ra­zlog da sumnjam u nji­ho­ve na­mje­re.

Prema njegovim riječima, tu se otva­ra pros­tor i za Srbi­ju i za RS koje tre­baju da is­ko­ris­te ovaj is­to­rij­ski tre­nu­tak ko­ji ri­jet­ko do­la­zi.

"Ako se na pra­vi na­čin is­ko­ris­ti, može da do­ne­se do­bre i ve­li­ke stva­ri za srpski na­rod na pros­to­ru biv­še Јu­go­sla­vi­je. Što se ti­če RS, pred­sje­dnik Do­dik i Vla­da RS su odmah po­sli­je izbo­ra u SAD sa­zva­li sas­ta­nak svih klju­čnih lju­di ko­ji se ba­ve spo­ljnom po­li­ti­kom. Na­pra­vio se pre­gled no­vo­nas­ta­le si­tu­aci­je i plan za da­lji rad pod no­vim okol­nos­ti­ma i sa jasno de­fi­ni­sa­nim ci­lje­vi­ma. Na tim ci­lje­vi­ma ra­di­mo. Јa­sno smo ih iden­ti­fi­ko­va­li i u ja­vnos­ti, a i sa na­šim sagovorni­ci­ma ov­dje u Va­šin­gto­nu", rekao je Kesić.

On je potvrdio da am­ba­sa­dor­ka SAD u BiH Morin Kor­mak, kao stal­ni za­po­sle­ni di­plo­ma­ta, os­ta­je do dalj­njeg, kao i sva­ki am­ba­sa­dor ko­ji je preživio prvi rez no­ve admi­nis­tra­ci­je, ali je napomenuo da će mo­ra­ti da us­kla­de svo­je po­na­ša­nje sa ja­sno de­fi­ni­sa­nim ci­lje­vi­ma spo­ljne po­li­ti­ke nove admi­nis­tra­ci­je.

"Da li će da op­sta­nu do kra­ja man­da­ta, u ve­li­koj mje­ri za­vi­si od to­ga da li su spre­mni da to sli­je­de, da se po­vu­ku iz poli­ti­čkog živo­ta i odlu­či­va­nja u ze­mlja­ma gdje se na­la­ze", izjavio je Kesić.

S obzirom da su pred­sta­vni­ci Republike Srpske već os­tva­ri­li zna­čaj­ne kon­ta­kte sa čla­no­vi­ma no­ve admi­nis­tra­ci­je, Kesić kaže da će se prve reakcije vidjeti kroz re­zul­ta­te "na­šeg ra­da i no­vih odno­sa ko­je gra­di­mo".

"Sa­da je do­vo­ljno da kažemo da smo se po­zi­ci­oni­ra­li ja­ko do­bro sa klju­čnim lju­di­ma SAD. Oni po­ka­zu­ju ra­zu­mi­je­va­nje koje ni­smo do sa­da ima­li. U ovoj fa­zi na­šeg ra­da, to je ohra­bru­ju­će i go­vo­ri o to­me da ima­mo pros­tor za ono što želi­mo da os­tva­ri­mo", zaključio je Kesić.

Izvor: Narodne novine