Njemačka, ipak, više voli radnike sa Balkana
Razlog naglog rasta je specijalna regulativa za Zapadni Balkan, uvedena početkom 2016. Kriza izazvana dolaskom velikog broja izbjeglice iz Sirije i Iraka još tada je pogoršana usljed velikog priliva tražilaca azila sa Kosova, iz Albanije, Makedonije, Srbije i Bosne i Hercegovine, piše nemački “Velt“. Uvedene su značajne olakšice za radne migrante sa Zapadnog Balkana: ko podnese dokaz da mu je ponuđen konkretan posao u Njemačkoj, dobija radnu dozvolu, pri čemu se ne traži dokaz o kvalifikacijama.
Savezna agencija za rad samo provjerava da li postoje domaći kandidati za dotično radno mesto, ali u četiri od pet slučajeva uprava daje zeleno svetlo Balkancima. Nasuprot tome, kriterijumi za gastarbajtere iz trećih zemalja veoma su strogi.
Prema saznanjima Instituta za istraživanje tržišta rada i zapošljavanja, sa Zapadnog Balkana uglavnom dolaze nekvalifikovani (47 odsto) i polukvalifikovani radnici (49,6 odsto), dok udio fakultetski obrazovanih radnika i drugih stručnjaka iznosi svega 3,4 odsto. Ubjedljivo najviše radnih dozvola izdaje se radnicima u građevinskoj branši (gotovo polovina). U ugostiteljstvu je potražnja za radnom snagom sa Balkana takođe velika, ali se traže i higijeničari, njegovateljice i baštovani.
Radna viza traje dokle god je osoba zaposlena, a predviđeno je da se ljudi vrate u domovinu kada ostanu bez posla. Migranti, međutim, imaju pravo na socijalna davanja ukoliko su u Njemačkoj radili najmanje 12 mjeseci. Zbog toga nije isključeno da ostanu čak i ako izgube posao, piše “Velt“.
Izvor: Blic