Građani EU odlučili: Dosadašnja koalicija neće imati potrebnu većinu

Da bi imali većinu, u koaliciju bi morali da prime i neke od jačih grupacija koje su pojačale svoje redove u Evropskom parlamentu.

Populističke stranke nisu odnijele onako veliku pobjedu kako se najavljivalo. U Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji i Poljskoj pobijedili su evroskeptici.

U proteklih 40 godina u Evropskom parlamentu apsolutnu većinu imali su narodnjaci i socijalisti. Sada su izgubili dominaciju i to zbog nemogućnosti da se izbore sa rastućom migrantskom krizom i da Evropljane ubijede u održivost zajedničke evropske ideje nakon što je Velika Britanija izglasala Bregzit.

Najveći pobjednik izbora je Mateo Salvini, italijanski ministar unutrašnjih poslova i lider evroskeptične desničarske Lige. Njegova stranka je osvojila 34 odsto glasova u Italiji, a sa 28 poslanika biće jedna od najbrojnijih u Evropskom parlamentu. Zadovoljan je i mađarski premijer Viktor Orban.

- Veoma je važno da Evropa ponovo bude Evropa. Evropu bez vizije i vrijednosti zgaziće Sjedinjene Američke Države, Kina i Afrika u kojoj se širi kineski uticaj. Taj kineski uticaj nije uvijek usmjeren na razvoj i saradnju već i na okupaciju i uzimanje novca od prirodnih resursa - istakao je Salvini.

- Na izborima je mađarski narod jasno rekao da želi promjene u Briselu. Rekli su da žele evropske lidere koji će zaustaviti, a ne organizovati imigraciju, lidere koji žele da zaštite hrišćansku kulturu - kaže mađarski premijer Viktor Orban.

U Francuskoj, po 23 poslanička mjesta osvojili su nacionalisti Marin Le Pen i Republika u pokretu Emanuela Makrona. Veliki uspjeh na evropskim izborima Le Penova je izborila zahvaljujući višemjesečnim protestima Žutih prsluka protiv Makronove ekonomske politike.

Velika Britanija davno je trebalo da napusti Evropsku uniju. Pošto se to nije desilo, novoformirana Stranka za Bregzit Najdžela Faraža pomela je protivnike u toj zemlji. Faražova stranka osvojila je 32 odsto glasova, dok su birači kaznili konzervativce Tereze Mej. Sa deset odsto osvojenih glasova ostvarili su jedan od najlošijih rezultata u istoriji.

- Ukoliko Konzervativna partija do 31. oktobra realizuje Bregzit, nastavićemo da se zalažemo za političke reforme. Ali, ako mi do tada ne napustimo Evropsku uniju onda ćemo biti pobjednici i opštih izbora. Ovo je upozorenje Vestminsteru. Vidjećemo da li nas slušaju - kategoričan je Faraž.

Austrijanci su u velikoj mjeri pružili povjerenje Sebastijanu Kurcu. Njegova Narodna partija osvojila 35,4 odsto glasova, što je za osam odsto više nego na prošlim izborima. Ipak, austrijskom kancelaru to nije bilo od pomoći na državnom nivou, jer je danas pala njegova Vlada. Tome je doprinio skandal njegovog nekadašnjeg koalicionog partnera Kristijana Štrahea.

Najviše glasova osvojila je koalicija Hrišćansko - demokratske unije i Hrišćansko - socijalne unije sa 29 odsto. Desničarska Alternativa za Njemačku osvojila je nešto više od deset odsto.

- Odradili smo odličan posao ali nam okolnosti nisu išle na ruku. Vanjski faktori poput skandala u koji je upleten Štrahe uticali su i na nas - naglasio je Јerg Mojthen, kandidat desničarske alternative za Njemačku.

U Evropskom parlamentu 180 mjesta zauzeće Evropska narodna partija, socijalisti i demokrate 146, Alijansa liberala i demokrate plus tri nacionalne partije 109, Zeleni 69, Evropski konzervativci i reformisti 59, Salvinijeva alijansa 58, Pokret 5 zvjezdica + partija za Bregzit 54, Evropska ujedinjena ljevica 39, nezavisni parlamentarci osam i drugi 29.

Manfred Veber, kandidat Evropske narodne stranke za predsjednika Evropske komisije, navodi da Evropska narodna partija ne može da se pohvali blistavom pobjedom.

- U pregovore ćemo ući skromno ali sa samopouzdanjem. Mi smo i dalje najveća parlamentarna grupa u Evropskom parlamentu - dodaje Veber.

- Mislim da je malo vjerovatno da će Veber postati predsjednik Evropske Komisije. Biće neophodno pronaći kandidata koji je prihvatljiv i drugim parlamentarnim grupama - nagalsio je Fabijan Culeg, izvršni direktor Evropskog centra za politiku.

U Hrvatskoj je glasalo manje od 30 odsto birača. Vladajuća HDZ dobila je 22,70 odsto glasova, dok je vodeća opoziciona Socijaldemokratska partija osvojila 18,7 odsto glasova.

Lista Samostalne demokratske srpske stranke ostala je ispod izbornog praga.