Dačić: Otkazivanje samita u Parizu nije poraz Srbije
Dačić je, gostujući na TV Pink, na pitanje da li je otkazivanje sastanka u Parizu poraz Francuske, Njemačke i velikih sila, rekao da je predsjednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači tačno definisao situaciju izjavivši da je to poraz za Kosovo koje je, kaže, označeno kao krivac za odlaganje sastanka.
Dačić smatra da je samit odložen jer Makron, kako kaže, nije želio da dozvoli da mu Ramuš Haradinaj udara šamar usred Pariza, kao u Berlinu gdje je, kaže Dačić, premijer privremenih prištinskih institucija ponizio Merkelovu i Makrona.
- Oni su mu, u zamjenu da ukine takse, ponudili da Kosovo dobije viznu liberalizaciju i da pomognu na putu ka EU. Haradinaj ih je potcjenjivački pitao ko će to njemu da garantuje, htio je da kaže da mu treba malo jači garant nego što su oni - rekao je Dačić.
Primetio je da nema mnogo tuge ni u Briselu ni u Vašingtonu zbog otkazivanja samita u Parizu, što govori o tome da SAD vide kao dokaz da bez njih ne može ništa da se završi.
S druge strane, za Brisel koji je trpio kritike da nije dovoljno aktivan u dijalogu Beograda i Prištine, otkazivanje Pariza pokazuje da nije lako biti pregovarač.
Dačić je nazvao bezobrazlukom to što Priština sada pokušava da optuži Srbiju da neće da nastavi dijalog, a Srbija to, podvukao je ministar spoljnih poslova Srbije , ne želi dok se ne ukinu takse.
- Mi se sada bavimo taksama, a šta je sve bilo prije i poslije taksi. Nisu formirali Zajednicu srpskih opština, ali su formirali vojsku, upadali su na sever KiM i hapsili Srbe, donosili razne rezolucije, a na kraju traže da Srbija nastavi dijalog bez uslovljavanja, da je napravljena nova realnost i da će tako ostati dok ne priznamo Kosovo.
Dačić je kazao i da je u ovom trenutku rano reći kada će biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine i kakav se slijed događaja može očekivati.
- Dijalog je trebalo da se nastavi da je bilo šanse da dođe do nekog pozitivnog ishoda u Parizu, ali toga nema - naveo je Dačić.
Kako je rekao, ne očekuje skori nastavak dijaloga jer se, kaže, evropski lideri bave drugim temama, a jedna od glavnih je izbor funkcionera vodećih institucija u EU — predsejdnika Evropskog parlamenta, Evropske komisije, Evropskog savjeta i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku.