Smanjenje stope obavezne rezerve je zakonska mogućnost
DŽuel je izjavio danas u Sarajevu da je to Centralna banka radila i ranije, naprimjer u vrijeme globalne finansijske krize iz 2008-2009. godine, saopšteno je iz MMF-a.
- Smanjenje stope obavezne rezerve bi značilo da bi dio novca koji komercijalne banke trenutno treba da drže u Centralnoj banci postao višak iznad rezervi i bio bi na raspolaganju bankama da se koriste za kreditiranje - rekao je DŽuel.
On je dodao da banke već imaju veliki iznos viška rezervi, tako da ih povećanje ne bi nužno navelo da više kreditiraju.
DŽuel je ocijenio pozive da Centralna banka BiH koristi višak iznad obavezne rezerve u borbi protiv krize izazvane virusom korona kao "nepromišljene", istakavši da je višak iznad obavezne rezerve koje banke drže u Centralnoj banci krajem marta iznosio oko 2,45 milijardi KM i da taj novac ne pripada Centralnoj banci, već komercijalnim bankama.
- Ove banke su odabrale da svoj novac drže u Centralnoj banci, međutim slobodne su da ga koriste u druge svrhe, uključujući u svrhu pozajmljivanja privredi. Centralna banka ne može diktirati kako će komercijalne banke koristiti svoj višak iznad obavezne rezerve - istakao je rezidentni predstavnik MMF-a.
On je podsjetio na svoje ranije izjave u kojima je isticao da bi bilo koji pokušaj da se sredstva Centralne banke, odnosno njene devizne rezerve koriste u fiskalne svrhe, narušio valutni odbor.
- Trenutno, Centralna banka može razmijeniti svaku konvertibilnu marku u evro, ukoliko postoji potražnja za tim, jer je svaka izdata KM u potpunosti pokrivena sredstvima u evrima. To čini valutni odbor sigurnim - istakao je DŽuel.
Ako bi došlo do urušavanja valutnog odbora, naglasio je on, konvertibilna marka bi izgubila vrijednost u odnosu na evro, dužnici sa dugovanjima u evrima ili dugovanjima koja su vezana za evro, bi se iznenada suočili sa većim teretom duga, dok bi se BiH, pored zdravstvene i ekonomske krize izazvane epidemijom, suočila i sa finansijskom i krizom valute.