Veliki potencijali Hercegovine čistom vodom (VIDEO)
Priroda je bila darežljiva u Hercegovini, koja je najbogatija regija čistom vodom. Međutim, "zamke" karsta, i specifičnosti terena "progutaju" veliki dio tog bogatsva.
Samo čista voda, zaštićenog i kontrolisanog kvaliteta je privredni resurs, od energetike, vodosnabdijevanja, navodanjavanja, turizma, sporta, ribolova, a stručno i adekvatno zahvatanje i korištenje preduslov razvoja.
- Koliko znam situacija u Hercegovini je dobra, ali može biti bolja, prirodni uslovi su tu, potrebno je više sredstava i bolja organizacija, ali osnova postoji - naveo je Aleksandar Đukić, sekrtetar Srpskog društva za zaštitu voda.
Postići optimalan nivo korišćenja vode kao resursa, sa jedne, i zaštite sa druge strane, je glavni zadatak, ali nimalo lak.
Voda kao obnovljivi izvor energije je budućnost energetike, jer je imperativ modernog svijeta smanjiti emisiju štetnih gasova i efekte staklene bašte, i povećati proizvodnju struje iz "zelenih" izvora.
Izgradnja malih hidroelektrana je nakon prvobitne ekspanzije, doživjela stagnaciju. Sve se glasnije mogu čuti razlozi protiv podizanja ovakvih postrojenja, jer negativno utiču na eko-sisteme.
- Stručnjaci zastupaju stav da se posebno u zaštićenim vodotokovima takvi zahavti ne bi trebvalo raditi, a ako se rade, onda bi bile potrebne suštinske i rigorozne porvjere uticaja na životnu sredinu - dodao je Đukić.
Duško Vujović, rukovodilac Sektora za upravljanje proizvodnjom i vodom u HET kaže da izgrađene male HE, koje su, kako ističe, nicale kao pečurke, imaju kapacitet oko 50 odsto od projektovanog.
- Zbog nedovoljno prikupljenih hidroloških podataka imamo stepen nedoređenosti i rizik pri izgradnji i minimuma ekološkog i biološkog koji moraju da ispoštuju - pojašnjava Vujović.
Hercegovina u narednom periodu mora uložiti više u oblast tehničke zaštite, zahvatanja i prečišćavanja otpadnih voda, i izgradnju savremenih sisitema za prečišćavanje.
Vujović je rekao da je za Hercegovinu karaketristično da je jedina u EU koja ima 85 odsto kompaktnih površina pod navodnjavanjem, i, kako je naglasio, to niko nema.
U svijetu se navodnjava tek 15 odsto obradivih površina sa kojih se dobija oko 70 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje, u BiH tek oko jedan odsto.
Trebinje sa oko 85 odsto površina pod navodnjavanjem, nesumnjivo ima razvojnu šansu, osim u energetici, i u poljoprivredi, proizvodnji zdrave hrane, i razvoju turizma.