Nutricionističke laži zbog kojih se gojimo
1: Јaja nisu zdrava.
Јaja su tako nevjerovatno hranljiva da se često nazivaju i prirodim multivitaminom. U prošlosti su demonizovana jer sadrže puno holesterola, pa su ih krivili za srčana oboljenja. U međuvremenu je utvrđeno da zapravo ne povećavaju štetan, već samo tzv. dobar holesterol i da ni na koji način ne mogu da se povežu sa srčanim oboljenjima. Pored toga, jaja za doručak vam mogu pomoći da oslabite.
2: Sve kalorije su iste
Istina glasi da se kalorije i te kako međusobno razlikuju i da je veoma važno koju vrstu hrane jedemo, jer se različite vrste hrane u organizmu kreću različitim metaboličkim putevima i različito utiču na hormone koji podstiču ili suzbijaju apetit, kao i na zdravlje u cjelini.
3: Zasićene masti su nezdrave
Ovo je, šta više, dugo bio kamen temeljac zvanične nutricionistike. Studije objavljene u nekoliko proteklih decenija pokazuju međutim, da su zasićene masti potpuno neškodljive, i da ne povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Slično kao i jaja, i one povećavaju sadržaj dobrog holesterola, dok loš holesterol mijenjaju u njegovu bezopasnu podvrstu. Nema nikakvog razloga da strahujete od mesa, putera ili kokosovog ulja.
4: Puno proteina je loše za zdravlje
Navodno, škodi kostima. Najnovije studije pokazuju, međutim, da je upravo suprotno: oni koji jedu više proteina imaju bolju gustinu kostiju i manji rizik od lomova u poodmaklom dobu. Proteini ne povećavaju ni rizik od oboljevanja bubrega kod zdravih osoba, a pomažu nam da ostanemo vitki, čuvaju mišićnu masu i umanjuju rizik od oboljenja srca i krvnih sudova.
5: Svako bi trebalo da jede integralne žitarice
Žito je najveći izvor glutena u ishrani, pa zato svi kojima on ne prija (a takvih nije malo), ne bi trebalo da jedu žitne proizvode, pa ni one integralne.
6: Kafa vam škodi
Kafa kratkoročno povećava krvni pritisak, ali zato značajno smanjuje rizik od većeg broja obljenja, kao što su dijabetes tipa 2, Alchajmerova i Parkinsonova bolest i oboljenja jetre. Ona podstiče metabolizam, pomaže izlučivanje kiselina iz masnih tkiva, i povećava radnu sposobnost, pamćenje i moždane funkcije uopšte. Šta više, kafa je u savremenoj ishrani najveći izvor antioksidanasa, veći od voća i povrća zajedno.
7: Meso nije zdravo
Nije, ali samo kada je riječ o mesnim prerađevinama. Neprerađeno crveno meso, koje ljudi jedu već milionima godina, ne povećava rizik od srčanih oboljenja ili dijabetesa. Veza sa karcinomom postoji, mada je vrlo slaba, i najvjerovatnije je posljedica pretjeranog pečenja i termičke obrade.
8: Najzdravija dijeta je ona sa malo masti i puno ugljenih hidrata
Ovo je jedna od najvećih zabluda nutricionistike, a takva dijeta je dokazano potpuno neefikasna.
9: Rafinisano biljno ulje je zdravo
Nije. Pretjerana potrošnja rafinisanih biljnih ulja podstiče zapaljenske procese u organizmu i može dramatično da poveća rizik od kardio-vaskularnih oboljenja. Nasuprot tome, ulja kao što su nerafinisano masilnovo i kokosovo su odlična.
10: Dijete s malo ugljenih hidrata su neefikasne i štetne
Naprotiv. Ovakve dijete su najlakši, najzdraviji, i najefikasniji način da oslabite i da izbjegnete bolesti metabolizma, kao što je dijabetes. U današnje vrijeme ovo praktično možemo da smatramo naučnom činjenicom.
11: Svi bi trebalo da smanje unos natrijuma, odnosno soli
Manji unos soli donekle smanjuje krvni pritisak, ali nije dokazano da poboljšava zdravlje u cjelini. Nasuprot tome, premali unos soli može da ima mnoge štetne posljedice.
12: Šećer je štetan jer sadrži "prazne" kalorije.
Rafinisani šećer je jedna od najštetnijih namirnica uopšte, a njegovo štetno dejstvo daleko prevazilazi unošenje "praznih" kalorija. Šećer ima ozbiljno nepovoljno dejstvo na metabolizam, goji i izaziva mnoge ozbiljne bolesti. To, međutim, ne važi i za prirodne šećere iz voća ili med.
13: Mast goji
Da, ali samo ako se u ishrani masti kombinuju sa ugljenim hidratima. U suprotnom, dijete sa puno masti omogućavaju brži gubitak težine nego one sa malo masti.