Da li je šećer novi duvan?

Međutim, naučnici kažu da je upravo šećer uzrok i visokog holesterola, pritiska, bolesti srca pa čak i pojave raka?

Ovo je mišljenje progresivne medicinske grupe istraživača koji tvrde da se šečer ponaša kao toksin u našem tijelu i odgovoran je za srčane bolesti, rak i mnoga hronična oboljenja.

Obzirom na to da je šećer tako čest u hrani danas – od sladoleda, kolača i soka pa sve do “zdravih“ krekera, energetskih čokoladica i preliva salata, eksperti tvrde da ljudi danas doživljavaju takozvano "toksično preopterećenje".

“Šećer je razlog za najveću zdravstvenu krizu u istoriji svijeta“, tvrdi dr Robert Lustig, endokrinolog Kalifornija univerziteta koji je 2009. godine održao predavanje pod nazivom “Šećer: Gorka istina o njemu“ koji do sada ima skoro pet miliona pregleda na Јutjubu.

U naučnom radu, objavljenom početkom godine u žurnalu “Nature“ Lustig i njegove kolege izazvali su pravu debatu kada su rekli da je šećer toliko štetan da ga treba regulisati kao što je to slučaj sa alkoholom ili duvanom.

“Za svaku supstancu koja se zloupotrebljava - kokain, heroin i slično imamo pravnu i društvenu regulativu“, kaže Lustig i dodaje “a za šećer nemamo ništa, a treba nam“. Možda ovo mišljenje djeluje ekstremno, ali Lustig s kolegama objašnjava da je šećer opasan kada ga ima mnogo, ne zato što je prepun kalorija već zato što je okidač za toksični lanac reakcija u tijelu koji proizvode loše masti, hormone i druge metaboličke otpade.

Šećer se danas može naći u skoro svakoj namirnici osim u mesu, ulju i puteru. Velika je razlika između sirovog šećera, neobrađenog kao u voću, povrću, mlijeku i onom koji je dodat u procesu spremanja hrane. Dodatni šećeri imaju u sebi – bijeli šećer, tamni šećer, kukuruzni (fruktozni) sirup, dekstrozu, med i nektar.

"Priroda je učinila šećer teško dostupnim“, kaže Lustig i dodaje: “A čovjek je to okrenuo.“

Od različitih tipova šećera, fruktoza je najštetnija, kažu eksperti. Fruktoza se nalazi u voću, ali kombinovana s glukozom ona se nalazi u zaslađivačima i fruktoznom sirupu.

“Fruktoza je štetna upravo zvog svoje jedinstvenosti“, kaće dr Mirijam Vos, gastroenterolog Emori univertiteta “najviše zato što ga metaboliše jetra“, pa tako kada je jedemo ona se obrađuje i ostaje u jetri stvarajući škodljive povećane nivoe masti u krvi zvane trigliceridi.

Šećer koji ne sadrži fruktozu, kao recimo čista glukoza i kukuruzni sirup se obrađuju u jetri a onda šalju direktno u krv. Ukoliko jedete mnogo fruktoze i bildujete trigliceride, dovodite organizam do toga da dođe do masne jetre i otpora prema insulinu kada tijelo ne može da proizvede dovoljno insulina i obradi šećer koji jedete.

Neki istraživači vjeruju da efekti šečera na insulin mogu uzrokovati rak i njegovo brzo širenje: “Ova hipoteza je dosta mlada, ali znamo da šećer dovodi do otpora insulina, a otpor insulina dovodi do raka.“

Nažalost vježbanje vas ne može u potpunosti spasiti od negativnih efekata šećera na tijelo. Iako vježbanje može smanjiti vaš holesterol najčešće je to nedovoljno da se holesterol dovede u normalu. “Čak i da ste mršava aktivna osoba koja u ishrani ima mnogo šečera, to je i dalje veoma loše“, kaže Vos.

Ako se pavite sportom, onda ne treba skroz da izbacite šećer, posebno prije i poslije treninga. “Postoje dokazi da su za vrhunske sportiste male količine fruktoze dobre“, kaže dr Ričard DŽonson nefrolog sa Kolorado univerziteta.

Doktor Dejvid Kac sa Centra za prevenciju Јejl, slaže se u ideji da ne treba pretjerivati sa šećerom, ali spori Lustigovo mišljenje da je šećer pravi otrov. “Možete pokazati rezultate visokih doza, ali šta s tim? Od jednog drveta ne vidite šumu“, piše HafPost.