Dimkić: Nisu isključene ni nasilne akcije kosovske policije
"Ako sagledamo situaciju realno, nas mogu opstruisati i na druge načine - konfiskacijom imovine, opreme, blokadom računa... Ni scenario fizičkog nasilja nije isključen", rekao je Dimkić za "Sputnjik".
On je napomenuo da su se menadžment i radnici "Trepče" od početka izjasnili da neće prihvatiti odluke Prištine i, uprkos velikoj zabrinutosti menadžmenta, odlučni su da ne popuste pred bespravnim zakonskim rješenjima.
"Ne možemo da predvidimo sve u potpunosti, ali smo spremni za svaki mogući scenario", kaže Dimkić.
Odgovarajući na pitanje šta bi se desilo u slučaju blokade računa kombinata, Dimkić kaže da u okviru kosovskog sistema definitivno nema mogućnosti za dogovor o bilo čemu.
Na spekulacije medija da Albanci, ako preuzmu "Trepču" i nastave da kopaju, mogu praktično da počnu da eksploatišu rudu i u centralnoj Srbiji, Dimkić kaže da je to samo hipotetička situacija i da se nada da se to neće dogoditi.
Prema njegovim riječima, u tom slučaju su male šanse da bi se nastavila takva vrsta radova u kombinatu "Trepča", jer se u toj veoma regulisanoj grani industrije sve dešava uz strogu kontrolu države i sistema, i uz veliki broj neophodnih dozvola i sertifikata koje "Trepča" trenutno ima.
Dimkić dodaje da je struktura "Trepče", koja je podijeljena na srpski sjeverni i albanski južni dio, apsolutno i pravno dokaziva, a da je struktura kapitala koja se navodi u kosovskom sistemu "voluntaristički definisana".
"Oni su mogli da kažu da im pripada 50, 80, 100 odsto kompanije. Preko noći je utvrđen neki broj, ne zna se prema kojim kriterijumima, apsolutno bez ikakvih dokumenata", kaže Dimkić.
On dodaje da UNMIK nikada nije pristao na tu strukturu, i čak joj se protivi, ali da to tijelo UN samo formalno funkcioniše, nema nikakvu vlast, niti uticaj na terenu.
"I u ovom smanjenom obimu proizvodnje, mi smo daleko najznačajniji privredni subjekat na Kosovu i Metohiji - osnov privrede severa Kosova", ističe Dimkić.
Advokat sa bogatim iskustvom u oblasti međunarodnog prava Goran Petronijević ocijenio je da svakako treba razmišljati i o zaštiti državne imovine i silom.
"Ali, budući da je jasno da to sada nije opcija, ono što stručnjaci i upućeni u stanje na terenu mogu da urade jeste da sugerišu državi da što adekvatnije, diplomatski, pokuša da razreši situaciju u svom najboljem interesu", rekao je Petronijević.
Očigledno je da su Albanci, kaže Petronijević, prilikom formiranja parainstitucija na Kosovu i Metohiji napravili paralelni proces raspodjele kapitala "Trepče" u odnosu na tu samoproklamovanu državu.
"Niko od nas nikada nije te papire video, ali sam siguran da bi u nekom sporu pred međunarodnim sudom, u uporednoj argumentaciji, njihovi argumenti bili veoma slabi", kaže Petronijević.
On je ocijenio da sve ovo ima veze sa pregovorima sa Beogradom i ovim trenutkom u cijelom procesu.
"Sistem će biti isti kao i sa vojskom kosova i taksama na robu iz centralne Srbije. Nagomilavaju se afere, jedna stiže drugu i mediji i javnost se bave aktuelnim problemom, a prethodni se automatski zataškava", kaže Petronijević.
On kaže da je za posljednjih 20 do 30 godina postalo jasno da je kriza međunarodnog prava pokazala da "više ništa nije sveto" i da je Zapadu "sveto samo što je njegovo", te da je "privatna svojina sveta samo dok se ne pojavi neko jači, neko ko može da je otme".
"Pojavila se u međunarodnoj areni i teza o nepoklapanju državnog i prirodnog bogatstva - usmerena direktno na Rusiju, kao najveći basen prirodnih bogatstava na svetu. Prema njoj, navodno, ono što je duboko u zemlji ne pripada državi, već celoj planeti, a to je suprotno svemu što se uči na pravnim fakultetima širom sveta", kaže Petronijević.
Profesor sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Vojin Čokorilo podsjetio je da su procjene da rudno bogatstvo Trepče, odnosno lignita, iznosi između 13 i 15 milijardi tona pod zemljom.
"Ako samo jedna tona košta 10 evra, pa onda izračunamo koliko vredi u maloprodaji… Nije to malo", rekao je Čokorilo.
On naglašava da su ukupne rezerve olova i cinka procijenjene na četiri do pet milona tona, a koncentrat vrijedi hiljadu evra.
"Zlata u Trepči ima nešto manje, srebra ima malo više, ali tu su i drugi retki elementi koji se koriste u specijalnim industrijama širom Evrope i sveta. Definitivno su to veliki potencijali, i veliko bogatstvo", kaže Čokorilo.
Skupština samoproglašenog Kosova usvojila je Nacrt statuta rudarskog kombinata "Trepča", koji podrazumijeva da ovaj kombinat postane akcionarsko društvo.