Gas s Krka do Ukrajine, mimo Rusije do 2019.

Konačni cilj je povezivanje LNG terminala na Krku i onog na Baltiku u Poljskoj, čime bi se stvorio sjeverno-južni energetski koridor Baltik-Krk i omogućilo snabdijevanje gasom Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske i Hrvatske, mimo Rusije.
 Gradnja će koštati oko 630 miliona evra, sufinansiraće ga Evropska komisija,a uskoro bi trebalo da bude izdata lokacijska dozvola.
 Projekat, kojim bi Hrvatska konačno postala važno energetsko evropsko čvorište, naglo je dobio na značaju nakon eskalacije krize u Ukrajini i želje zapadne Evrope da se riješi energetske zaisnosti od Moskve, a stručnjaci američke vlade već pomažu hrvatskoj vladi na realizaciji projekta, piše list.
 Napominje, takođe, da je sve jači američki pritisak SAD na Evropsku komisiju da projekat sufinansira iz svojih fondova. Pritisak je urodio plodom i njemačka kancelarka Angela Merkel tokom nedavne posjete Dubrovniku poručila je predsjedniku Ivi Јosipoviću da će EK sufinansirati ovaj projekat, piše Јutarnji.
 U Hrvatskoj se intenzivno radi na sređivanju potrebne dokumentacije, a pregovara se i o dobavljanju gasa za terminal.
 Takođe, kako saznaje Јutarnji list , Ukrajina je jedna od zemalja koja bi nabavljala gas sa Krka, o čemu se već pregovara.
 Cijelim projektom upravlja kompanija LNG Hrvatska koja je u vlasništvu državnih kompanija Plinakro i Hrvatska elektroprivreda.
 Ministarstvu građevinarstva nedavno je predat zahtjev za izdavanje lokacijske dozvole, a očekuje se da će vlada uskoro ovaj projekat proglasiti strateškim.
 Prema projektu, kopneni dio terminala prostirao bi se na oko 332.101 kvadratnih metara.
 Morski dio koji bi bio pristanište za brodove ostaće u vlasništvu države, a na taj dio prostora će se, nakon dobijanja lokacijske dozvole i odluke vlade o proglašenju LNG terminala strateškim projektom, od Ministarstva pomorstva dobiti koncesija na pomorsko dobro.
 Maksimalni kapacitet terminala bio bi šest milijardi kubnih metara gasa godišnje.