Globalna ekonomija juri u bankrot
Kada se sabere negativna kamatna stopa u evrozoni, ona iznosi dva triliona evra u hartijama od vrijednosti - navodi britanski "Telegraf."
Takvo stanje stvara dodatni teret za makroekonomsku situaciju i prijeti finansijskoj stabilnosti evrozone.
Od kada je Evropska centralna banka pokrenula politiku smanjenja negativnog tempa rasta državnih obligacija, one su postale kao lavina - navodi list.
Ako se gleda svaka država posebno, statistika je još gora.
Prema podacima investicione banke "DŽefris", skoro 70 odsto njemačkih obligacija ima negativni prinos, a u Francuskoj je taj pokazatelj 50 odsto.
Španija prije nekoliko godina nije bila u stanju da otplaćuje svoje obaveze, a njen negativni pokazatelj je iznosio samo 17 odsto.
"Telegraf" piše da u svjetskoj ekonomiji postoji veliki broj zabrinjavajućih signala.
Porastom potražnje u ekonomiji, ona postaje sve zavisnija od povećanja dugova država.
Finansijska kriza trebala je da likvidira "kreditni mjehur", ali je malo znakova da će se situacija razvijati u tom smjeru.
DŽozef Štiglic, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor Kolumbijskog univerziteta, upozorava da je samo u G7 obim državnog duga povećan za skoro 40 odsto, a to je 120 odsto ukupnog BDP-a od početka krize.
U isto vrijeme, opšti dug privatnog nefinansijskog sektora veći je za 30 odsto.
Centralne banke jedna za drugom, s ciljem borbe sa negativnim tendencijama, počinju da štampaju novac. Tako su postupili u SAD, Engleskoj, Јapanu, a sada i u EU.