X

Za vaš uređaj je
dostupna aplikacija

latinica  ћирилица
19/05/2015 |  16:18 | Autor: SRNA | Komentara: 0

Povezati univerzitet i tržište

Uslovi za povećanje školarina za studente u Republici Srpskoj nisu ispunjeni, jer studentima još nije omogućeno da rade tokom studija, te da budu što više nezavisni od svoje porodice tokom studiranja, rekao je predstavnik Unije studenata RS Vojislav Savić.
Banjaluka: "Studentski život i finansiranje visokog obrazovanja u BiH" - Foto: SRNA
Banjaluka: "Studentski život i finansiranje visokog obrazovanja u BiH"Foto: SRNA

Nakon konferencije "Studentski život i finansiranje visokog obrazovanja u BiH" u Banjaluci, Savić je istakao da studenti u Srpskoj nisu dovoljno upoznati sa evropskim fondovima i načinima finansiranja iz njih, jer zavise od svojih porodica i nisu primorani da rade.

"Kada bi studenti bili prinuđeni da sami zarade za školarine, samim tim bi više bili i upoznati sa evropskim fondovima i išli ka tržištu, ali je prethodno prije toga potrebno da država uradi svoje, a to je da poveže univerzitet i tržište", rekao je Savić.

On je napomenuo da obrazovanje sektor koji daje rezultate dugoročno, te samim tim država treba mnogo više ulagati u obrazovanje, i dodao, da ako se studentima omogući rad tokom studija, povećanje školarina mora biti uslovljeno i povećanjem kvaliteta obrazovnog programa.

"To podrazumijeva na prvom mjestu više prakse, koja može, a ne mora da se poklapa sa zaposlenjem tokom školovanja", istakao je Savić, i dodao, da studenti koji imaju samo teoriju, a ne i praksu, nisu dovoljno osposobljeni za tržište rada.

Prorektor za nastavu i studentska pitanja Univerziteta u Banjaluci Simo Јokanović istakao je da je univerziteti u Srpskoj imaju sve bolju saradnju sa evropskim univerzitetima.

"Postoji i određen broj projekata kroz koje dolaze iskustva, kontakti sa eminentnim istraživačima, te treba to da podstičemo što više, kako bi se osposobili da povlačimo sredstva iz evropskih fondova", istakao je Јokanović.

On smatra da privreda i univerzitet ne sarađiju u mjeri u kojoj bi trebalo, ali da postoje aktivnosti kako bi se to promijenilo.

Predstavnik Centra za obrazovne politike Ivana Živadinović iz Beograda je istakla da se svi univerziteti iz regiona sukobljavaju sa problemom da moraju povećati dio sopstvenih finansija u odnosu na javne izdatke.

"Јavna sredstva će ostati primarni izvor prihoda univerziteta i to se ne može promijeniti, ali se može promijeniti motivisanost visokoobrazovnih institucija da povećaju druge izvore prihoda, kao što su projektni", rekla je Živadinovićeva.

Prema njenim riječima, istraživanje koje je provedeno u 30 zemalja Evrope pokazalo je da u poređenju sa Srbijom i Crnom Gorom, BiH ima značajno otvoreniji sistem.

"Tako na univerzitetima u BiH ima mnogo više studenata koji dolaze iz nižih socio-ekonomkih kategorija, što i ne iznenađuje, jer najveći problem sa socijalnom dimenzijom imaju najrazvijenije zemlje", rekla je Živadinovićeva.

Konferenciji u Banjaluci prisustvovali su i predstavnici federalnog ministarstva obrazovanja i nauke, Bolonja grupe u BiH, te Univerziteta iz Beograda.