Brisel - omiljeni grad lobista

Prije deset godina ovo je bio usnuli trg belgijske prijestonice sa jednim jedinim kafićem. Živnuo je dolaskom lobista iz cijelog svijeta. Ritual četvrtkom uveče čak ima i prigodan naziv - plaks (skraćeno od Place du Luxembourg). Cinici bi rekli da plaksovanje četvrtkom čini samu suštinu političkog života u Briselu.

Nigdje u Evropi nema više lobista nego u Briselu. Sa njihovim brojem raste i zabrinutost za demokratiju. Zato je i Žan-Klod Јunker pri preuzimanju Evropske komisije obećao transparentnost i zatražio od viših zvaničnika Komisije da detaljno obavijeste javnost sa kim se i kada sastaju. „Ovi podaci su dostupni šest mjeseci unazad, tako da smo pomislili da je dobar period da napravimo presjek stanja i vidimo sa kim se sastaju evropski komesari“, kaže Danijel Frojnd, politički direktor organizacije Transparensi internešnal.

 Ta organizacija je razvila interaktivnu bazu podataka  na kojoj su pobrojani svi poznati sastanci evropskih zvaničnika. Tu se može pretraživati po imenima funkcionera, firmi ili ključnim riječima. Ako recimo unesete pojam Serbia vidite da su se lobisti Delta Holdinga dva puta sreli sa Kirjakosom Haralambusom, članom kabineta komesara za proširenje Јohanesa Hana.

Prvo biznis

To nije nikakvo čudo - čak 75 odsto svih sastanaka otpada na lobiste krupnog kapitala. Mnogo manje sastanaka otpada na NVO ili crkve, dok se političari u samo dva odsto slučajeva sastaju sa predstavnicima lokalnih vlasti. Ako se posmatraju pojedinačne firme, najagilniji su lobisti Gugla i DŽeneral elektrika. (...)

Ipak, još više sastanaka su održali predstavnici moćne asocijacije Biznis Evrope koja okuplja velike evropske poslodavce. Generalni sekretar te asocijacije Markus Bejrer kaže da su sastanci sa poslanicima važni kako bi ovi znali kakve posljedice imaju zakoni koje donose. (...)

Ko kome kakvo „znanje“ prenosi? Baza podataka postala je moćno oruđe novinara koji sada mogu da prate koje kompanije posebno lobiraju pred glasanje o nekom određenom zakonu. Portal Politiko je u maju počeo da objavljuje nedjeljni pregled lobiranja u Briselu. DŽems Paniči koji učestvuje u pisanju tog pregleda kaže da je EU u tom pogledu daleko transparentnija nego mnoge države: „Dolazim iz Australije gdje ne postoji nikakva transparentnost. Tamo sam navikao da je lobiranje obavijeno velom tajne“.

Misteriozni Savjet

No nisu svi oduševljeni ovom idejom prozirne demokratije. Dok su se članovi EK i EP obavezali na transparentnost, Savjet ministara EU je to odbio. Ovaj skup resornih ministara ili šefova država i vlada EU smatra se najmoćnijom granom evropske vlasti. „Savjet ne mora da objavljuje baš ništa. Nemamo ni predstavu u kojoj mjeri lobisti utiču na Savjet ministara i to je veliki problem“, kaže Paniči.
Komisija predlaže zakone, ali parlament i prije svega Savjet ministara mogu da mijenjaju ili blokiraju prijedloge. Uz to, studije su pokazale da se predstavnici članica EU u Briselu ponašaju mnogo tajnovitije nego što to čine kod kuće. „Savjet je daleko najmanje transparentna institucija.“, kaže Danijel Frojnd iz Transparensija. „U aprilu smo objavili izvještaj u kojem poredimo transparentnost tri glavne grane vlasti u Briselu sa transparentnošću vlada u 19 članica EU. Јedino vlada Slovenije kod kuće transparentnije radi od EK. I EP je negdje u sredini liste. Ali Savjet EU je na dnu, uz vlade Mađarske i Kipra.“

Frojnd  kaže da bi veliki igrači iz Savjeta EU morali da prihvate činjenicu da nemaju samo izvršnu vlast, već da učestvuju u zakonodavstvu EU, što ih čini odgovornim pred građanima zemlje iz koje dolaze, ali i drugim Evropljanima. „Nadam se da se više neće kriti iza onoga: ali ja odgovaram pred parlamentom moje zemlje. Njihove odluke utiču na 300 miliona građana. EU mora da bude lider u transparentnosti pogotovo što Brisel građanima djeluje mnogo dalje od nacionalnih parlamenata. Izgleda da je nova postava Evropske komisije to shvatila“, kaže Frojnd.

Јasno je da baza podataka koja nudi pregled sastanaka sa lobistima nije potpuna ako ne obuhvati i kontakte Savjeta ministara. Ali u Transparensiju se nadaju da će postojanje baze natjerati sve koji su uključeni u proces donošenja evropskih zakona da to čine transparentno.