Skandal zbog „plana B” Јanisa Varufakisa
Predstavnici kreditora i Grčke konačno na tehničkom nivou počinju razgovore o trećem paketu pomoći. Iz neobjašnjenih, ali navodno opravdanih razloga oni su kasnili nekoliko dana iako vremena za odlaganje nije bilo. Naime, poslije izglasavanja dva paketa mjera štednje u grčkom parlamentu, što je bio uslov da uopšte započnu pregovori o trogodišnjem paketu finansiranja vrijednom 86 milijardi evra, do 18. avgusta treba završiti cijeli posao kako bi Atini bila odobrena sredstva za otplatu 3,2 milijarde evra duga ECB-u i 1,5 milijardi MMF-u.
„Progres postoji, ali kreditori očekuju nove reforme kako bi paket finansiranja zaživio”, izjavila je predstavnica za štampu Evropske komisije Mina Andrejeva i naglasila da pregovori moraju odmah da počnu, dok grčka vlada poručuje da će odmah biti – tek danas. Postoji doza nezadovoljstva Atine zbog odlaganja početka pregovora, što je moglo da bude još u petak. Konačni sporazum moraju prethodno da odobre grčki poslanici i deo članica evrozone, za šta je potrebno nedjelju dana, što bitno smanjuje vrijeme za pregovore. Već je dogovoreno da Evrogrupa mora da zasjeda 13. ili najkasnije 18. avgusta.
Јoš je neizvjesno učešće MMF-a u trećem paketu finansijske pomoći jer Kristin Lagard traži da se prethodno grčki dug restrukturira. Ona izražava nadu da će evrozona imati sluha i otpisati deo grčkog duga kako bi se on učinio održivim. Lagardova je ukazala na nekoliko mogućih varijanti: produženje rokova za otplatu kredita, snižavanje kamatne stope za zajmove ili otpis ukupnog duga.
Zemlje evrozone to za sada ne prihvataju, a Grčka je opet od MMF-a zvanično zatražila novi zajam kako bi mogla da stane na noge. Član izvršnog odbora Evropske centralne banke Benoa Ker tvrdi da zemlje monetarne unije više ne odbijaju ovakvu mogućnost, već razmišljaju na koji način to učiniti kako bi otpis grčkog javnog duga zaista doprinio obnovi ekonomije.
Bivši ministar finansija Јanis Varufakis se ne smiruje i u poslednje vrijeme sve više razmišlja „naglas” i dodatno komplikuje i tako vrlo složenu političku situaciju u zemlji i odnos Atine sa kreditorima. On sada tvrdi da ga je premijer Aleksis Cipras još u decembru, dok Siriza još nije došla na vlast, ovlastio da kreira paralelni platni sistem u zemlji koji bi mogao da funkcioniše u evrima, ali koji bi, u slučaju potrebe, momentalno mogao da se prebaci na drahmu. To bi značilo da hakeri upadaju u bazu podataka uprave javnih prihoda i da praktično kradu brojeve poreskih obveznika. Dakle, taj paralelni sistem je trebalo da radi koristeći brojeve poreskih prijava i da funkcioniše kao paralelni bankarski sistem.
Ova priča izbila je na vidjelo tako što je Varufakis o tome razgovarao sa grupom investitora u Londonu, a transkripti su, navodno, procurili u javnost. Detalje razgovora od 16. jula, nedjelju dana pre nego što je dao ostavku, objavio je tokom ovog vikenda list „Katimerini”.
Tim povodom, u izjavi britanskom „Telegrafu” Varufakis objašnjava da mu je premijer Cipras dao nalog da smisli „plan B” i da je stvorio manji tim koji je radio tajno, o čemu se već u ovdašnjoj javnosti pisalo poslednjih dana, ali uglavnom, na nivou spekulacija. Varufakis je sada objelodanio da je za sprovođenje „plana B” bilo potrebno oko hiljadu ljudi, koji su tajno radili. Stvaranje paralelnog sistema, kako se sada ispostavlja, bilo moguće jer su lične podatke poreskih obveznika hakeri mogli lako da ukradu iz baza centrale javne uprave, koja je, iako pripada ministarstvu finansija, bila pod kontrolom „trojke”. Dakle, taj paralelni sistem je, po rečima Varufakisa, mogao da proradi u svakom trenutku ukoliko bi banke bile primorane na zatvaranje. Preciznije, isplate između države i korisnika i dalje bi funkcionisale.
U tekstu koji je objavio „Katimerini” se navodi da je Varufakis, kako proizlazi iz transkripta razgovora, svom drugu iz djetinjstva, stručnjaku za informacione tehnologije na Univerzitetu Kolumbija dao zadatak da hakuje sistem uprave grčkih javnih prihoda. Cipras nije nikada zvanično odobrio konačnu primjenu ovog plana, koji, kako kaže Varufakis, nije bio pripreman za uvođenje paralelne valute, već za evro, uz mogućnost da se, ako zatreba, preko noći prebaci na drahmu.
Varufakis kaže da je imao gotov plan u noći kada je Grčka na referendumu rekla „ne”, ali da nije dobio podršku Ciprasa.
„Kad je kucnuo čas, Cipras je shvatio da je sve to previše teško. Nije mi jasno kada je donio takvu odluku, ali sam to osjetio i razumio u noći referenduma kada sam pun entuzijazma ušao u njegovu kancelariju. Osjetio sam nekakvu drugačiju energiju, sve sam shvatio i podnio sam ostavku”, kaže Varufakis u izjavi „Telegrafu” i dodaje da je uvek grčkom premijeru govorio da „put ka slobodi neće biti jedrenje na mirnom moru i da postoji cijena koja mora da se za to plati”.
Grčka javnost je ozbiljno ustalasana posle ovih izjava i opozicija predvođena Novom demokratijom traži od premijera Ciprasa objašnjenje da li je dao nalog Varufakisu da napravi alternativni plan prelaska na nacionalnu valutu. Postupke bivšeg ministra finansija opozicija ne ocenjuje samo kao političku diverziju već zahteva pokretanje krivične istrage protiv Јanisa Varufakisa.
----------------------------------------------------------
Evropska komisija optužila Varufakisa da laže
BRISEL- Evropska komisija je u utorak oštro demantovala navode bivšeg grčkog ministra finansija Јanisa Varufakisa i optužila ga da laže da su međunarodni kreditori kontrolisali grčku poresku službu.
Portparolka Evropske komisije Mina Andreeva je rekla da su to „neutemeljene tvrdnje” koje podsjećaju na „teoriju zavjere”, i navela da je Generalni sekretarijat grčke vlade za javni prihod, koji se bavi poreskim obveznicima, „nezavisno tijelo koje je dio Ministarstva finansija”.„Optužbe da je trojka kontrolisala Generalni sekretarijat su lažne i neosnovane. To jednostavno nije tačno”, rekla je Andreeva.
Evropska komisija više ne želi da se upušta u komentarisanje „takvih teorija zavjera” već će se usredsrediti na budućnost zemlje, dodala je portparolka Komisije,