Da li u Semberiji ima GMO soje i koje su opasnosti njenog uzoja? (VIDEO)
Godišnje se u Srpsku i BiH uveze više od 80 miliona maraka soje koja je 90 odsto genetski modifikovana. Proteklih godina nekoliko domaćih proizvođača je sijalo GMO soju u Semberiji i Posavini, iako je zakonom zabranjeno.
Povećati proizvodnju genetički nemodifikovane soje i zaštititi stanovništvo od eventualnih posljedica po zdravlje, osnovni cilj je Asocijacije "Dunav soja" u kojoj je 15 država podunavskog regiona, Republika Srpska i Federacija BiH.
Prestavnik Asocijacije Radomir Prodanović smatra da BiH ima mogućnosti za proizvodnju dovoljnih količina genetički nemodifikovane soje i da ne mora da izdvaja 80 miliona maraka za uvoz.
- Imamo površine na kojima možemo proizvesti tih 100 hiljada tona soje. To je nekih 40 hiljda hektara - kaže Prodanović.
EU želi da prekine zavisnost od uvoza soje iz Brazila i Argentine i da otkloni loše posljedice po zdravlje ljudi i životne sredine, što je i cilj ovog projekta.
- Evropsla unija uvozi 35 miliona tona soje. Oni su prepoznali da ovaj dunavski region to može zbalansirati, a mi jednostavno u tome treba da nađemo svoju šansu - kaže Nebojša Šekuljica, predstavnik Njemačke organizacije za tehničku saradnju - GIZ-a.
Soja je nezaobilazna komponenta u proizvodnji stočne hrane, zbog visokog procenta proteina, ali je proizvodnja ove uljarice zahtjevna, prinosi mali, a otkupna cijena niska. Poljoprivrednici koji soju proizvode za vlastite potrebe imaju računicu.
Zbog jeftinije i lakše proizvodnje, prošle godine više poljoprivrednika u Srpskoj je sijalo GMO soju iako je zakonom zabranjena. Od 272 analizirana uzorka, 123 su bila sa genetskim modifikacijama. Usjevi su uništeni, a ratari na čijim parcelama je uzgajana genetski modifikovana soja novčano su kažnjeni.