Grčka paralisana generalnim štrajkom
Grčka je ponovo pralisana generalnim štrajkom u koji su se uključili zaposleni u javnom i privatnom sektoru u znak neslaganja sa novim zakonskim reformama u penzionom sistemu i novim porezima o kojima parlament treba da se izjasni u nedjelju u ponoć.
U znak protesta zbog mjera štednje kojima će se penzije smanjiti u prosjeku od 15 do 25 posto i podići porezi, među njima i PDV na 24 odsto na većinu proizvoda i usluga, štrajkuju zaposleni u javnim instituacijama, bankama, javnom i brodskom prevozu...
Svi oni će smanjenjem plata i penzija i novim otpuštanjima najpre osjetiti posljedice reformi koje od Ciprasove vlade zahtevaju svjetski kreditori.
I novinari su objavili dvodnevni štrajk kojim zemlju ostavljaju u „infromativnom mraku”, bez radio i TV emisija vesti,bez novina...
Hiljade ljudi su na atinskim ulicama u povorci koja na mitingu pred parlamentom namjerava da poslednji put pred ključno glasanje,iskaže svoje nezadovoljstvo vladinim mjerama.
Štrajk se nastavlja i danas, a masovni mitinzi će trajati do nedelje uveče kada se poslanici izjašnjavaju o paketu mera koji je mesecima usaglašavan, a koji Grke,kako sami kažu,„zavija u crno” ali koji i dalje ne zadovoljava kreditore.
Naime, ovim paketom reformi Ciprasova vlada je na jedvite jade, bitno smanjujući primanja,penzije,subvencije i u potpunosti mijenjajući penzioni sistem, uspela da obijezbedi uštede u budžetu od 5,6 milijardi evra.
Međutim, nema rješenja za dodatnih 3,4 milijarde evra tzv.vanrednog paketa na kome insistira MMF i koji bi,navodno,bio aktiviran u slučaju da se pokaže da Grčka ne ispunjava svoje obaveze.
Ppod uslovom da parlament u kome Ciprasova vlada ima tesnu većinu usvoji primarni paket reformi, ostaje neriješeno pitanje vanrednih mjera. Zato će vlada Evrogrupi ponuditi nekakvo prelazno rješenje.
Iako evropski povjerioci izražavaju nadu da će sporazum biti postignut do kraja mjeseca i tvrde da ne treba strahovati od prošlogodišnjeg dramatičnog scenarija za Grčku, bojazan da se već u junu Ciprasova vlada suoči sa opasnošću od bankrota - opet se nadvija nad Atinom.
Kristin Lagard pred sastanak Evrogrupe ponovo upozorava evropske partnere da odmah moraju da otpočnu pregovore kako bi olakšali Grčkoj vraćanje duga .
Direktorka MMF prema pisanju „Fajnenšel tajmsa” insistira da evropski kreditori ukoliko žele podršku Fonda u programu sa Grčkom moraju da, ,”zahtjeve i teret duga baziraju na realnim finansijskim zahtjevima i reformama koje mogu da donesu ispunjenje ciljeva”.
Lagardova podvlači da ne želi da MMF bude „loš policajac” i naglašava da primarni suficit od 3,5 posto BDP u 2018. koji postavljaju evropski kreditori, nije realan i da je maksimum koji se od Grčke može zahtijevati -1,5 posto.U protivnom,kaže Lagardova u pismu Evrogrupi na čijem zasjedanju neće prisustvovati,„mehanizam mera koji je Atina prihvatila jednostavno neće moći da funkcioniše.„
Cijelu sliku,međutim, može da promijeni eventuali neuspjeh izglasavanja novih zakonskih mjera, jer bi se tada premijer Cipras našao u savim drugačijoj situaciji, koja ,iako se to u vladi negira može da rezultira prijevremenim izborima ili - referendumom.