Rat britanske elite oko Bregzita

Želja da im se recepti na ekranu ne ugase podstakla je 160.000 osoba da preko interneta potpišu peticiju protiv ove uštede, a za to vrijeme političari se "ubiše" da animiraju narod kako bi u što većem broju izašao 23. juna na referendum o izlasku ili ostanku Velike Britanije u Evropskoj uniji.

Premijeru Britanije Dejvidu Kameronu naročito je stalo da se mlađi ljudi, do 40 godina, registruju za učešće na “sudbonosnom“ izjašnjavanju o Bregzitu, jer su oni većinski opredjeljeni za ostanak Britanije u EU, pa je odlučio da ih pozove na referendum i preko društvenih mreža. Čak se u njegovom kabinetu razmišlja da se na “Tinderu“ (društvenoj mreži za međusobno upoznavanje i spajanje mladih ljudi) objavi politički oglas, nešto kao “Ostajte ovdje, u Evropi“-

Nedavno je premijer pozvao predstavnike “Fejsbuka“ i “Tvitera“ u Dauning strit kako bi mu oni pomogli da se sedam miliona Britanaca mlađih od 40 godina privuku da glasaju.

Čudne su koalicije koje spontano nastaju pred ovo vruće političko ljeto na kišovitom Ostrvu. DŽeremi Korbin (66), ljevičarski lider laburista, takođe se bori za glas mladih, samo što ovaj višedecenijski mirovni aktivista mobiliše studente i đake na tradicionalni način, preko organizovanih mitinga. Donedavno je bilo nezamislivo da će se lider Konzervativne stranke u bilo čemu složiti sa “ekstremnim ljevičarem“, ime kakvim su torijevci i desno krilo laburista nazivali novopečenog čelnika opozicije DŽeremija Korbina.

Sada su i opozicioni Korbin i vladajući Kameron upregli svoje snage “za Evropu“. Dok najpopularniji konzervativac u zemlji, Boris DŽonson, Evropsku uniju upoređuje sa Hitlerovim projektom o jednoj superdržavi. Već se zna, ukoliko na referendumu pobijedi Borisova opcija za izlazak Britanije iz Evrope, eto bivšeg gradonačelnika na čelu Konzervativne partije i glavnog kandidata za novog premijera na sljedećim izborima.

Ovo nije prvi put da se Britanci izjašnjavaju o svojoj pripadnosti evropskom kontinentu. Učlanili su se u Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) 1973, a na referendumu 1975. ubedljivih 67 odsto stanovnika glasalo je za Evropu.

Ovoga puta prognozeri se ne usuđuju da unaprijed predvide rezultat. Premijer Kameron samo do prije nekoliko dana podržavao je torijevskog kandidata za gradonačelnika Londona, iako je ovaj lobirao za bregzit. Ove nedjelje na sve strane upozorava da je izolacionizam uvijek dovodio do ratova i da je članstvo u EU “fundamentalni nacionalni interes“, kako bi Stari kontinent ostao u miru. On upozorava na opasnost od “ratoborne Rusije“ i Islamske države, pozivajući se na bezbjednosne interese nacije.

DŽonson, sa druge strane, optužuje svog partijskog kolegu da pregovarajući u Briselu nije uspio u London da donese vijesti o značajnijem remontu EU. U svom ekstravagantnom retoričkom stilu, DŽonson optužuje evropske lidere da “mahinacijama hoće da stvore državu koja će se zvati Evropa“ i tvrdi da London neće imati nikakvih ekonomskih teškoća i da će nastaviti da trguje kao i do sada sa svim zemljama.

Elementi antičkog čojstva i junaštva ne izostaju u DŽonsonovoj kampanji. On je siguran da će njegova opcija pobijediti iz istog razloga iz kojeg su “Grci pobijedili Persijance u Maratonskoj bici“.

“Oni se bore za zastarjelu, apsolutističku ideologiju, a mi se borimo za slobodu“, rekao je najizgledniji kandidat za budućeg premijera Velike Britanije.

Sa njim se slaže i Majkl Gouv, ministar pravde, koji je još prije mesec dana upozorio da će EU uskoro primiti Turke, Albance, Srbe - da će svi oni nagrnuti na Veliku Britaniju. Samo ako se Britanija oslobodi briselske birokratije, moći će zaista da kontroliše svoje granice, argument je bregzitovaca.

U Kameronovom taboru, međutim, ostao je DŽordž Ozborn, ministar finansija, koji težište stavlja na džepove stanovnika. Uz podatak da će britanska trgovina u slučaju izlaska zemlje iz Evropske unije u narednih 15 godina gubiti po 200 milijardi funti godišnje, Ozborn navodi da će sva domaćinstva biti višestruko ugrožena: cijene će biti još više, primanja manja, a broj radnih mjesta će se znatno smanjiti.

U raspravi između Gouva i Ozborna pojedini listovi (“Fajnenšel tajms“) stali su na stranu ministra finansija zaključivši da Bregzit ima suviše visoku cijenu, čak i ako se njime postigne smanjenje migracije.

Ne manjkaju ni zastrašujući naslovi. Prva strana jednog lista bukvalno je eksplodirala kada je u vrh stavila pomalo izmjenjene riječi premijera Dejvida Kamerona: “Bregzit povećava rizik od izbijanja novog svjetskog rata, tvrdi premijer.“ Potom je “Hafington post“ objasnio da je premijerov ton bio mnogo suptilniji, ali da se Kameron neće ljutiti što su njegove riječi prikazane kao jezivo zastrašujuće.

U pomoć Kameronu stigao je iz Njujorka gde sada vodi jednu međunarodnu organizaciju i nekadašnji ministar spoljnih poslova u laburističkoj vladi Dejvid Miliband. On upozorava da bi napuštanje Evropske unije za Britaniju bilo ravno “političkom samoubistvu“. Pobornike kampanje za bregzit optužuje da podržavaju nerealne fantazije.

U svjetskom finansijskom centru, koji je prije nedjelju dana dobio za gradonačelnika sina pakistanskih imigranata, cjvetaju i špijunske i kontrašpijunske službe. Tako je procurilo da je i kraljica vrlo kritički raspoložena prema EU i da je svoj stav iskazala na jednom privatnom ručku u Bakingemskoj palati.

Bilo je to dovoljno da tabloid “San“ opali na prvoj strani nezapamćen rafal u pravcu Dejvida Kamerona: “Kraljica podržava Bregzit“. Priča se da je lično ministar pravde Majkl Gouv bio to “duboko grlo“. Iz Bakingemske palate stigao je demanti: kraljica je neutralna, kao što je bila sve ove 63 godine otkako je na prestolu.

Nema veze što će novine, po svemu sudeći, biti kažnjene zbog hiperbolisanog naslova bez ikakve ograde. I kraljica je, preko tabloida, ušla u ovu odlučujuću bitku. A neki obični ljudi još se sekiraju što više neće moći da dobiju sve one bajne kulinarske recepte preko sajta Bi-Bi-Si-ja. I što će morati da se ograniče na britanski jelovnik.