Hoće li 5,5 hiljada štediša iz FBiH ostati bez stare devizne štednje u Ljubljanskoj banci? (VIDEO)
Ovim je ispunjen posljednji uslov, koji su tražili Slovenci da bi počeli da razmatraju zahtjeve za vraćanje stare devizne štednje.
Administrativnih prepreka više nema, ali još nije poznato kada će početi isplata, jer Slovenci, kako navode štediše, i dalje traže svaki način da opstruišu isplatu.
Više od pet i po hiljada građana ostaće kratkih rukava, zbog namjere Slovenije da isključi iz isplate štediše, koje su prenosile štednju na račune posebene namjene tokom privatizacije, iako nikada nije iskorišćena.
Novac za štediše je spreman i stoji na računu u Ljubljani, izjavio je prije nekoliko dana slovenački ambasador u BiH, Iztok Grmek, ali je dodao da BiH mora da dozvoli uvid u dokumentaciju nekadašnje filijale u Sarajevu. Za štediše je apsurdna činjenica da se traži dokumentacija koja je samo kopija originala iz Ljubljane.
U Sarajevskoj dokumentaciji navedeni su i podaci o prebacivanju novca štediša na račune posebne namjene za korišćenje u privatizaciji, a koje bi Slovenci da isključe iz isplate, pojašnjava Bešlo Mujčin, advokat koji je dobio presudu u Strazburu. Problem je to što je štednja tek rijetko zaista i korišćena u privatizaciji i što će, kako je rekao, najmanje pet i po hiljada građana bez nje ostati.
Mujčin je skeptičan da će štednja biti isplaćena, čak i kada Slovencima bude dozvoljen uvid. Kaže da nema tačnih podataka ko je vlasnik štednje i u kojem iznosu je štednju realizovao u privatizaciji.
Da hiljade štediša ne bi ostale kratkih rukava, potrebno je da se sastanu ekspertske grupe iz BiH, Srbije i Hrvatske, i da Izvršni komitet od Evropskog suda zatraži dodatno tumačenje presude, u dijelu koji se odnosi na prenesenu a nenaplaćenu štednju, navodi advokat. I dok bi hrvatskim štedišama Ljubljanske banke uskoro trebalo da počnu isplate, zahtjevi 130 hiljada štediša iz BiH još se i ne razmatraju.