Da li bi zbog Bregzita istorija Evrope mogla da krene unazad?

Bregzit, ilustracija (Foto: Iconografía Brexit)

Britanska agencija stoga konstatuje da bi istorija Evrope mogla da krene unazad.

Čak i ako Britanci budu glasali za ostanak u EU, naslijeđe bolne debate, rastući trend nacionalnih referenduma o pitanjima Unije i raspoloženje protiv globalizacije i internacionalnizovanih elita s obe strane Atalantika neće u skorije vrijeme izblediti, navodi se u Rojtersovoj analizi.

"Koliko daleko i brzo se zaraza može raširiti u slučaju Bregzita, niko ne može predvidjeti, ali nemojte očekivati da će se to zaustaviti na samo jednoj zemlji koja se udaljava od EU".

Predsjednik Evropskog saveta Donald Tusk, istoričar i bivši poljski premijer koji se protivio komunističkoj vladavini u istočnoj Evropi i borio se za ulazak u EU, prošle nedjelje je upozorio da bi Bregzit "mogao da bude početak destrukcije ne samo EU, već i cjelokupne zapadne političke civilizacije".

Šef Forin ofisa Filip Hamond poručio je da bi izlazak Velike Britanije iz EU bio nepovratan i da bi zemlja mogla ponovo da se pridruži bloku samo pod uslovima koji bi za nju bili neprihvatljivi.

"Poruka koju pokušavamo da pošaljemo Britancima jeste da je to nepovratan proces - ako odluče da izađu, više nema povratka", rekao je Hamond novinarima pred početak sastanka šefova diplomatija u Briselu.

Posljednje ankete pokazuju da više Britanaca, 53 odsto, podržava ostanak u EU, dok je 47 odsto za izlazak iz Unije.

To su podaci agencije za društvena istraživanja "NatCen", a anketa je obavljena u periodu od 16. maja do 12. juna. U njoj je učestvovalo 1.632 ispitanika.

U međuvremenu, britanska štampa nastavlja da se opredjeljuje za neku od strana.

Posljednji u nizu je "Dejli telegraf" koji se priklonio izlasku iz EU i pozvao glasače da u utorak štikliraju "leave".

Referendum o sudbini Britanije u EU održava se u četvrtak, 23. juna.