Lafarž plaćao Islamskoj državi u Siriji

U žiži tih "zabrinjavajućih dogovora" bila je fabrika cementa u DŽalabiji, oko 150 kilometara od Alepa, koju je Lafarž kupio 2007. godine. Ta cementara je počela da radi 2011. godine. Do 2013. proizvodnja se održavala uprkos rastućoj nestabilnosti u regionu zbog građanskog rata koji je počeo 2011, navodi Mond, i dodaje, da je 2013. godine Islamska drzava počela da preuzima kontrolu nad gradovima i saobraćajnicama oko fabrike.

Mond tvrdi da je imao uvid u pisma koja su slali direktori Lafarža u Siriji, a u kojima se "otkrivaju aranžmani koje je Lafarž napravio sa tom džihadističkom grupom kako bi nastavio proizvodnju" sve do 19. septembra 2014. Tog dana je Islamska država preuzela kontrolu nad tim područjem i u fabrici je zaustavljena svaka aktivnost.

Lafarž koji se prošle godine spojio sa švajcarskim Holcimom, nije odgovorio na te tvrdnje, već je u saopštenju dostavljenom AFP-u naveo da, "kada su se borbe približile fabrici, apsolutni prioritet bio je da se obezbijedi sigurnost osoblja, a istovremeno se razmatralo zatvaranje fabrike".

Mond navodi slučaj kada su iz Lafarža preko izvjesnog Ahmada DŽaludija dobili dozvolu ID da omogući njihovim zaposlenima prolazak kroz kontrolne punktove.

U drugom slučaju, propusnica sa pečatom ID i ovlašćenje finansijskog šefa islamista za region Alepa, potvrđuju da je kompanija postigla dogovor sa ID da joj se omogući slobodan protok robe. Lafarž je, takođe, platio dozvolu da bi mogao da nastavi proizvodnju, a posle plaćao "porez" posrednicima ID i trgovcima naftom.