Šta će sada biti sa Škotskom?

Sjever Ujedinjenog Kraljevstva većinski je glasao protiv izlaska iz EU, 62 odsto, i sada čini sve da bi ostao u Evropskoj uniji. Škotski političari su razradili više scenarija. Јedna varijanta je referendum o nezavisnosti od Velike Britanije uz hitan zahtjev za prijem u Evropsku uniju.

Druga mogućnost je mnogo komplikovanija i značila bi pojačanje pritiska u britanskom kotlu kao i velike pravne peripetije: veto na odluku o istupanju Velike Britanije iz EU.

Predsjednica škotske vlade Nikola Sterdžon razmišlja o mogućnosti te blokade “bregzita“. Ona smatra da parlament u Edinburgu treba da glasa o izlasku iz EU i tako ga zapravo spriječi.

Doduše, Sterdžonovoj je jasno da je to trnovit put. Ona strahuje da će britanska vlada biti drugog mišljenja. Zato je za Bi-Bi-Si izjavila da treba rasmisliti gde će se ta diskusija završiti. Ukoliko se ispostavi da je veto neophodan da bi se osigurali interesi Škotske, ona će poći tim putem. A to znači i da će, ako to bude neophodno, škotskom parlamentu preporučiti da blokira donošenje zakona o izlasku iz EU.

Prema britanskom pravu, regionalni parlamenti imaju težinu. U dogovorima sa parlamentim i vladama u Škotskoj, Velsu i Sjevernoj Irskoj, regulisano je da regionalne vlade moraju da učestvuju u islasku iz EU. Osnov za to je da je pravo EU prijeneto u pravne sisteme regija.

Sterdžonova se poziva na jednu ekspertizu koja je pokazala da postoji mogućnost veta. Škotski poslanik SNP Pit Višart prije toga je ukazao na jedan dokument Odbora Gornjeg doma britanskog parlamenta za EU, u kome se polazi od neophodnog pristanka Škotske. Ukoliko Škotska pođe tim putem, biće to slučaj za pravosuđe. Moguće je da bi u tom slučaju i Evropski sud za ljudska prava morao da odlučuje o tome da li postoji pravno pokriće za veto. Sud ima zakonsku obavezu da zaustavi istupanje iz Evropske unije i da se zalaže za integraciju unutar EU.

Neki britanski političari to vide drukčije. Smatraju da je besmisleno vjerovati da škotski parlament ima mogućnost da blokira izlazak iz EU ili da uloži veto, napisao je profesor prava i škotski torijevac Adam Tomkins na Tviteru. On navodi da postoji samo mogućnost da se sa tom mogućnošću bude saglasan ili ne, kaže ovaj profesor iz Glazgova. Kada neko nije saglasan, to nije isto kao kada blokira nešto. Tomkins je prijatelj Јana Dankana Smita, pristalice izlaska iz EU. Ovaj je bio ministar rada u kabinetu Dejvida Kamerona i u proljeće je podnio ostavku.

Poslije britanskog referenduma, jedno je očigledno: mnogo toga je nejasno. Uticaj tog referenduma je očito precjenjen. On nije pravno obavezujući. Doduše, budući premijer će moći da poništi odluku o izlasku – na primjer, ako se u pregovorima sa EU promjene temelji saradnje. Poslije toga bi mogao da se održi novi referendum koji bi mogao da ima sasvim drukčiji rezultat.

No, i nezavisnost Škotske polako dospjeva u žižu. Prije dvije godine, tamošnji referendum nije uspio. Sada, kako je pokazala anketa lista Sandej post, 59 odsto Škota želi sopstvenu državu. Institut za društvena istraživanja Skot-Sen, međutim, javlja da tavkih ima samo 39 odsto. Nikola Sterdžon kaže da će novi referendum organizovati samo ako bude sigurna da je Škoti podržavaju.

Ukoliko u Škotskoj ikada bude uspio referendum o nezavisnosti, Škoti će se suočiti sa novim teškoćama. Oni bi, prema članu 49 ugovora EU, trebalo da podnesu zahtjev za članstvo i sve zemlje EU bi morale da se slože sa njim. Ako bi Britanija u tom trenutku još bila u EU, London bi mogao da glasa protiv i da spriječi prijem Škotske. Nikola Sterdžon je već upozorila i Dejvida Kamerona i sve buduće premijere da ne sprečavaju održavanje drugog škotskog referenduma o nezavisnosti.