Svjedoku nije bilo poznato šta su optuženi radili u SAO Krajini
Tokom unakrsnog ispitivanja odbrane optuženih, Maksić je rekao da je njegova pretpostavka da je Stanišić bio u SAO Krajini kako bi pomogao tamošnjem ministru policije Milanu Martiću u organizovanju milicije.
Na konstantaciju odbrane da su Stanišić i Simatović u SAO Krajini radili legitimne obavještajne poslove, Maksić je rekao da ga oni kao ličnosti nisu zanimali, te da je od drugih čuo ko su i šta su, prenijeli su beogradski mediji.
Komentarišući navode optužnice da je Stanišić preko Simatovića u Korenici upravljao centrom za obuku dobrovoljaca iz Srbije, Maksić je rekao da je to "van pameti i logike".
"Da načelnik Službe državne bezbednosti upravlja logorom za obuku... To je kao kad ministarku postavite za kuvaricu", rekao je Maksić.
On kaže da je normalno to što je MUP Srbije, a ne Služba državne bezbjednosti, pomagao MUP SAO Krajine, kao što je i Ministarstvo odbrane Srbije pomagalo Teritorijalnu odbranu i novčano i materijalno.
Maksić je rekao da mu je bilo poznato da je MUP Srbije u SAO Krajinu dostavio samo opremu za komunikaciju.
On je naveo da je komanda ЈNA bila odgovorna da spriječi zločine i kazni počinioce, osim ako su počinioci bili civili.
Maksić je rekao da bez odobrenja vojne komande i van sastava ЈNA niko nije mogao u borbu, pa ni milicija SAO Krajine, dodajući da su dobrovoljci iz Srbije bili uključeni u jedinice ЈNA, kao i "stranački" dobrovoljci Vojislava Šešelja i Vuka Draškovića.
On je naveo da su "Knindže" Kapetana Dragana, koje su po optužnici bile pod kontrolom Službe državne bezbjednosti Srbije, uživale "izmišljenu reputaciju elitnih snaga, koju su proizveli mediji u Srbiji".
Maksić je rekao da ne zna da li je Kapetan Dragan imao veze sa Službom državne bezbjednosti Srbije.
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću biće nastavljeno u utorak, 27. juna, iskazom trećeg svjedoka optužbe.
Bivši šef Službe državne bezbjednosti Srbije Јovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović Frenki optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premještanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, u periodu od 1991. do 1995. godine.
Poslije prvog suđenja, prvostepeno vijeće Haškog tribunala oslobodilo je 2013. godine Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice, ali je Apelaciono vijeće 2015. godine poništilo tu presudu i naložilo ponovno suđenje.
Izvor: SRNA