Njemačka pliva u kokainu

Umotan u karton i plastiku, skriven u više od 200 tamnih sportskih torbi. Tu su pripadnici njemačke granične policije u julu ove godine u Hamburgu pronašli skriveno 4,5 tona kokaina.

U teretnom brodu na putu ka Antverpenu koji je prevozio soju. I to nije bio jedini pronalazak droge u ovoj godini. Policija je ukupno ove godine do sada zaplijenila više od deset tona kokaina, šest puta više nego prije pet godina.

- Kokain u Njemačkoj zaista predstavlja problem. Iza njega stoji veoma dobro organizovan kriminal. Evropsko tržište je sada navodno preplavljeno. To me veoma zabrinjava - izjavila je predstavnica njemačke vlade zadužena za pitanja narkotika Danijela Ludvig na godišnjem sastanku koji za temu ima trgovinu i konzumiranje droge u Njemačkoj. Ta jednodnevna konferencija održana je u Berlinu pod sloganom Zavisnost u fokusu – angažovanje lokalnih zajednica na licu mjesta!

Duvan, alkohol, kanabis

Prema podacima savezne vlade u Berlinu, u Njemačkoj ima više od osam miliona zavisnika. To znači da svaki deseti stanovnik te zemlje konzumira najmanje jednu legalnu ili ilegalnu drogu. Četiri miliona ljudi je zavisno od nikotina, 1,6 miliona od alkohola, 300.000 od kanabisa, a, prema procjenama, oko 166.000 ljudi konzumira opijate kao što su heroin ili kokain. Za otprilike polovinu njih konzumiranje droge je toliko veliki problem da skreću sa svog životnog puta, gube posao ili čak završavaju na ulici. To su uglavnom alkoholičari koji čine dve trećine svih pacijenata na rehabilitacijama.

- Uvijek se pije, bez obzira da li se ide na izlet sa preduzećem, na venčanje ili sahranu - kaže Elke Šulce. Ona je takođe učestvovala na konferenciji u Berlinu, a dolazi iz Elcena u Donjoj Saksoniji gdje radi kao socijalna radnica i u svom okrugu je kontakt-osoba nadležna za pitanja zavisnosti. Šulceova kaže da je u njenom gradiću glavni problem pre svega alkohol, a ne teške droge. -  Čak ni tu se ne bavimo samo zaista teškim slučajevima, već i onima koji opijanjem stavljaju na kocku svoje zdravlje, ali misle da uopšte nemaju problem.

Prema navodima savezne vlade, time je pogođeno oko devet do deset miliona Nijemaca. Konzumiranje alkohola se doduše posljednjih godina u Njemačkoj polako smanjuje, ali Nijemci ipak, u poređenju sa svijetom, još uvijek piju više od prosjeka.

Razlike između grada i sela

U ruralnim sredinama ljudi posežu za alkoholom, u gradovima konzumiraju teške droge, poput kokaina. Јedno istraživanje zasnovano na analizi otpadnih voda u velikim evropskim gradovima potvrđuje problem konzumiranja teških droga prije svega u Berlinu, Minhenu, Hamburgu i Dortmundu.

Mario P, koji radi u jednom centru za bolesti zavisnosti u Hamburgu, zbog toga se zalaže za legalizacije droga.

- Odavno smo izgubili borbu protiv droge - kaže on. Legalnom prodajom bi, smatra, bar bili provjeravani sastojci, ali i ukinute ilegalne strukture koje se bave prodajom droga.

Pomoć legalizacijom?

U Bundestagu međutim još nema saglasnosti kada je riječ o legalizaciji droga. Ipak, Zeleni i Levica su se zvanično priključili kampanji "Legalizuj" čiji je cilj legalizacija prodaje kanabisa za osobe starije od 18 godina. I ministar zdravlja Јens Špan se u svom govoru na konferenciji u Berlinu založio za diskusiju bez ideoloških ograničenja.

Predstavnica vlade Danijela Ludvig smatra međutim da bi legalizacija bila pogrešan signal stanovništvu. “

- Posebice među mladima je već sada problem sa kanabisom veoma potcijenjen, a konzumacija te droge može da dovede do teških psihoza - naglašava Ludvigova. Ona smatra da bi prevencija bila dobar metod da se opasnost od droga shvati ozbiljnije.

Nedostaje prevencija

Da bi došlo do prave promjene po pitanju prevencije, lokalnim zajednicama često nedostaju neophodni resursi, složili su se učesnici godišnje konferencije. Već sada su, kako je navedeno, brojni službenicima u centrima za bolesti zavisnosti veoma opterećeni, pa za prevenciju često ne ostaje dovoljno vremena. Predstavnica vlade u Berlinu na konferenciji nije pominjala mogućnost izdvajanja više sredstava za to. Pre bi, smatra, trebalo raditi na tome da se u lokalnim zajednicama postave drugačiji prioriteti.

Učesnici konferencije, poput Elke Šulce, vide šansu u poboljšanom umrežavanju uz pomoć digitalizacije, recimo između centara za borbu protiv droge i policije, kancelarija za brigu o mladima i socijalnih službi. Ministar zdravlja Špan Spahn najavljuje da će se razmotriti ublažavanju zaštite podataka u tim slučajevima.

I još jedna tema je za Elke Šulce bila veoma važna: “Zavisnici i potencijalni zavisnici ne smeju više da budu stigmatizovani“, kaže ona. Јer prećutkivanje, u tome su u Berlinu bili saglasni svi – nije rešenje.