Brisel - Tužioci BiH i Srbije potpisali Protokol

Ugovor je potpisan u zgradi Evropske komisije, a svečanosti su prisustvovali Pjer Mirel, direktor za Zapadni Balkan u EK i Serž Bramerc, glavni tužilac Haškog Tribunala. Kako je ranije saopšteno iz srpskog Tužilaštva za ratne zločine, protokol definiše razmenu informacija i dokaza po principu dobrovoljnosti u predmetima ratnih zločina. To je poslednji u nizu sporazuma sa Tužilaštvima u regionu sklopljenih u cilju efikasnijeg progona lica osumnjičenih za ratne zločine. Kako je ranije za Tanjug rekao Vukčević, "ovaj protokol će doprineti efikasnijem vođenju postupaka, eliminisanju vođenja paralelenih istraga, a olakšaće i uzajamnu razmenu dokaza", kao i prevazilaženju situacija kada se dogodi da se dokazi nalaze u jednoj državi, a učinilac krivicnog dela ratnih zločina u drugoj. Vukčević je naglasio da će srpsko tužilaštvo nakon potpisivanja tog protokola imati regulisanu saradnju, kada su u pitanju istrage ratnih zločina, sa svim državama u regionu. Tužilaštvo za ratne zločine je na osnovu ovakvih sporazuma do sada razmenilo informacije i dokaze u preko 150 predmeta ratnih zločina u regionu, navodi se u saopštenju. Pregovori srpskog i tužilaštva BiH oko potpisivanja Protokola o saradnji trajali su više od dve godine. BiH i Srbija vodile su paralelne istrage slučajeva Tuzlanske kolone i Dobrovoljačke ulice, zbog nemogućnosti izručenja državljana i nepostojanja pravne osnove za saradnju. Kako je najavljeno, Vukčević će se danas popodne sastati sa Klintom Viljemsonom, sefom Specijalnog istražnog tima Euleksa za istraživanje navoda o trgovini organima na Kosovu i Metohiji. TEKST DOKUMENTA: P R O T O K O L Tužilaštva Bosne i Hercegovine i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida Polazeći od činjenice da su Bosna i Hercegovina i Republika Srbija sklopile i ratifikovale Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima i Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, kao i da su potpisnice Konvencije Saveta Evrope o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine i Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije ( u daljem tekstu: učesnici) u cilju provođenja ovih međunarodnih dokumenata, izrazili su obostranu spremnost da se unapredi saradnja na području krivičnog progona učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida ( u daljem tekstu: ratnih zločina). Izražavajući uverenje i spremnost za privođenje pravdi svih učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, te polazeći od činjenice nezastarevanja krivičnih dela ratnih zločina, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine i Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije izrazili su spremnost za unapređenje saradnje i razmenu podataka za krivična dela ratnih zločina počinjena na teritoriji obe države. Uvažavajući prava žrtava i ceneći da je zajednički cilj Tužilaštva Bosne i Hercegovine i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije privođenje pravdi odgovornih za počinjene ratne zločine. Uvereni da će unapređenje neposredne saradnje, razmena dokaza, drugih dokumenata i podataka doprineti zajedničkim interesima tužilaštava, pa i država, u efikasnijem istraživanju, dokazivanju i kažnjavanju svih učinilaca krivičnih dela ratnih zločina. Polazeći od činjenice da Bosna i Hercegovina i Republika Srbija zabranjuju ekstradiciju vlastitih državljana, učesnici smatraju da se razmenom dokaza, te pružanjem pomoći i saradnjom u daljem prikupljanju nužno potrebnih dokaza i podataka može ostvariti cilj, da učinioci ratnih zločina budu privedeni pravdi i kažnjeni, a postupajući u skladu sa ustavnim i zakonskim odredbama Bosne i Hercegovine i Republike Srbije, koje se odnose na nadležnost i međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima, kao i Konvencijama Saveta Evrope o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, postigli su saglasnost o sledećim pitanjima: PODRUČЈE PRIMENE 1. Na osnovu ovog Protokola, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine će dostaviti Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije informacije i dokaze o postupcima za krivična dela ratnog zločina počinjena na teritoriji Bosne i Hercegovine ili Republike Srbije, čiji učinioci imaju državljanstvo Republike Srbije ili dvojno državljansto i koji imaju prebivalište u Republici Srbiji. Na osnovu ovog Protokola, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije će dostaviti Tužilaštvu Bosne i Hercegovine informacije i dokaze o postupcima za krivična dela ratnog zločina počinjena na teritoriji Bosne i Hercegovine ili Republike Srbije, čiji učinioci imaju državljanstvo Bosne i Hercegovine ili dvojno državljanstvo i koji imaju prebivalište u Bosni i Hercegovini. 2. Saradnja u razmeni dokaza i drugih podataka u predmetima ratnih zločina iz stava 1. ove tačke moguća je tokom celog krivičnog postupka, sve do donošenja pravosnažne odluke nadležnog suda učesnice. NAČIN RAZMENE OBAVEŠTENjA O DOKAZIMA I DRUGIM PODACIMA 3. Učesnici će se u roku od tri meseca od dana potpisivanja ovog Protokola međusobno obavestiti razmenom početnih podataka u svim predmetima iz tačke 1. ovog Protokola koje imaju u radu, a posebno u slučajevima dvojnog državljanstva osumnjičenih, odnosno optuženih ili okrivljenih lica. U slučaju naknadnog otkrivanja učinioca (učinilaca), učesnici će u roku od tri meseca od dana saznanja o učiniocu (učiniocima), o tome izvestiti glavnog tužioca, odnosno, tužioca za ratne zločine. 4. Nakon razmatranja početnih podataka i obaveštenja, učesnici će sukcesivno dostavljati jedni drugima kopije dokaza iz spisa po redosledu prioriteta koje usaglase i odrede glavni tužilac i tužilac Tužilaštva za ratne zločine. 5. Glavni tužilac, odnosno Tužilac za ratne zločine, može na osnovu vlastitih saznanja zatražiti dostavljanje kopija spisa i druge dokumentacije u vezi sa krivičnim delima navedenim u tački 1. ovog Protokola. OBLIK I SADRŽAЈ ZAHTEVA ZA DOSTAVLjANjE DOKAZA 6. Nakon razmatranja kopija spisa, podataka i dokumentacije, učesnik će u primerenom roku obavestiti drugog učesnika o svom mišljenju u vezi sa predmetima, kao i o mogućnostima preduzimanja krivičnog gonjenja u konkretnim predmetima, te dostaviti zahtev za dostavljanje dokaza u konkretnom predmetu. 7. Nakon uvida u obaveštenja, dokaze i druga pismena i podatke, glavni tužilac odnosno, tužilac za ratne zločine, može sprovesti potrebne procesne radnje koje su mu neophodne za davanje mišljenja iz tačke 6. ovog Protokola. 8. Pismeno obaveštenje iz tačke 7. ovog Protokola dostavlja se glavnom tužiocu, odnosno tužiocu za ratne zločine. U obaveštenju se može naznačiti koja dokumentacija se traži u orginalu ili u overenoj fotokopiji, koje se provere traže pre dostavljanja dokaza i okvirno vreme u kojem dokazi treba da se dostave. IZVRŠENjE ZAHTEVA 9. Učesnici se obavezuju da podatke i dokaze predaju u što kraćem roku, a najduže u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva iz tačke 7. ovog Protokola, ukoliko nije traženo sprovođenje dopunskih procesnih radnji. Ukoliko postoje razlozi zbog kojih se to u navedenom roku ne može učiniti, pismeno će obavestiti drugi učesnik. 10. Na zahtev učesnika koji je odlučio da preduzme krivični progon, drugi učesnik će pribaviti sva potrebna pismena, izvršiti potrebne provere, dostaviti overene kopije dokaza i preduzeti druge potrebne radnje. Učesnik na čijoj teritoriji je počinjeno krivično delo ratnog zločina dostaviće overene dokaze drugom učesniku, osim ako se takvom dostavljanju izričito protive svedoci-oštećeni, čiji su iskazi bitni za uspešno okončanje krivičnog postupka. Činjenica da je jedan učesnik preduzeo krivični progon ne sprečava učesnika na čijoj teritoriji je počinjeno krivično delo ratnog zločina da procesuira počinioca koji se zatekne na njegovoj teritoriji ili da ga potražuje od drugih zemalja, sve dok taj predmet ne postane presuđena stvar (res iudicata), o čemu će učesnik biti obavešten od drugog učesnika dostavljanjem konačne odluke u orginalu ili overenoj fotokopiji. 11. Učesnik ovog Protokola koji je dostavio dokaze ili druge podatke, odmah nakon primanja novih dokaza ili podataka, o tome obaveštava drugog učesnika. OBAVEŠTENjA O STANjU PREDMETA 12. Učesnik ovog Protokola koji je preuzeo podatke i dokaze na zahtev drugog učesnika, obaveštavaće ga o stanju u predmetu. Učesnik koji je tražio izveštaje može uvek sa sadržajem izveštaja upoznavati zainteresovana lica, ako je s tim saglasan učesnik koji je dostavio dokaze. Učesnik koji smatra da je to potrebno, može i bez zahteva izveštavati drugog učesnika o stanju predmeta. UPOTREBA OBAVEŠTENjA I DOKUMENATA 13. Učesnik kome je dostavljeno obaveštenje ili zahtev, preduzeće sve da sadržaj zahteva, dokaza i drugih pismena ostanu tajni, ako takvu tajnost traži drugi učesnik. 14. Ukoliko će izvršenje zahteva dovesti ili bi moglo dovesti do povrede tajnosti, svaki učesnik će postupiti u skladu sa svojom zakonskom obavezom u vezi sa obelodanjivanjem tajnih podataka i relevantnom odlukom suda. OGRANIČENjA U KORIŠĆENjU OBAVEŠTENjA I DOKAZA 15. Obaveštenja, dokazi i drugi podaci ne mogu se, bez dozvole učesnika koji je dostavio dokaze i druge podatke, koristiti u druge svrhe osim za donošenje odluke u okviru krivičnog postupka. 16. Obaveštenja koja se odnose na druga lica mogu se predati drugim nadležnim telima samo ako učesnik koji je dostavio obaveštenje to izričito odobri u pisanom obliku, te ukoliko zakon koji je na snazi u toj državi dozvoljava takvo korišćenje. 17. Rezultate provera do kojih je došao u određenom slučaju, glavni tužilac, odnosno tužilac za ratne zločine, može naknadno koristiti u sve zakonom dozvoljene svrhe. DAVANjE EVIDENCIЈA I UTVRĐIVANjE IDENTITETA LICA 18. Glavni tužilac, odnosno Tužilac za ratne zločine, može zatražiti da mu se dostave izveštaji iz javno dostupnih evidencija druge države učesnice, a koji su važna za vođenje postupka. Ovi izveštaji će se dostavljati u orginalu ili overenim fotokopijama. 19. Glavni tužilac, odnosno tužilac za ratne zločine kome je zahtev podnesen, može predati kopije svih svojih evidencija koje nisu dostupne javnosti, samo do te mere i pod istim uslovima pod kojima će biti dostupne nadležnim organima te države i ukoliko to nije u suprotnosti sa zakonodavstvom države u kojoj se udovoljava zahtevu. 20. Ukoliko se podnese zahtev da se preko nadležnih policijskih službi utvrdi identitet i mesto gde se neko lice nalazi, glavni tužilac, odnosno tužilac za ratne zločine preduzeće sve što je moguće kako bi se izvršio taj zahtev u skladu sa zakonima i propisima njegove države. POVRAĆAЈ DOKAZA I DRUGIH PODATAKA 21. Ako je to moguće i ako učesnik kome je zahtev ili obaveštenje podneseno tako zatraži, isprave i drugi materijali koji su predati u orginalu biće vraćeni. 22. Vraćanje isprava i drugih materijala koji su predati u orginalu može se odložiti, ukoliko je to neophodno radi potreba sprovođenja krivičnog ili građanskog postupka. 23. Učesnik kome je obaveštenje ili zahtev podnesen može da traži da se zaštiti interes trećih stranaka u vezi sa dokumentima, materijalima ili drugim podacima. USKLAĐENOST SA NAČELIMA UTVRĐENIM U EVROPSKOЈ KONVENCIЈI O ZAŠTITI LjUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA I MEĐUNARODNIM UGOVORIMA 24. Učesnici ovim prihvataju da će međusobni odnosi i pojedina delovanja biti u skladu sa načelima utvrđenim u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropskom konvencijom o uzajamnoj pomoći u krivičnim stvarima i Ugovorom između Bosne i Hercegovine i Republike Srbije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima. ZAVRŠNE ODREDBE, POČETAK I PRESTANAK VAŽENjA 25. Učesnik ovog Protokola koji više ne želi da učestvuje, obavestiće o tome pisanim putem drugog učesnika tri meseca unapred. 26. Izmene i dopune ili dodaci u ovom Protokolu mogu se sačiniti uz pismenu saglasnost učesnika. Uz pristanak učesnika Protokola, druge službe mogu biti uključene u ovaj Protokol. 27. Ovaj Protokol stupa na snagu danom njegovog potpisivanja. Napred navedene odredbe predstavljaju saglasnost postignutu između glavnog tužioca Tužilaštva Bosne i Hercegovine i tužioca za ratne zločine Republike Srbije. Potpisano na srpskom i službenim jezicima u Bosni i Hercegovini – bosanskom, srpskom i hrvatskom jeziku, ćiriličnom i latiničnom pismu, pri čemu su svi tekstovi jednako važeći.