Radnički prvo na molitvu, pa na "Čair" protiv "prestoničari"

U ona stara vremena, ili ipak nešto malo poslije njih, niški "Real" je uspijevao da dođe i do polufinala Kupa UEFA. Zapravo, nije to ni bilo tako davno, u proljeće 1982. se Radnički bio namjerio na njemački HSV, pa iako je pobijedio sa 2:1 na "Čairu", zbog 1:5 u Hamburgu nije prošao dalje. Ali, bilo je to više nego dovoljno da Nišlije zadive Evropu, baš kao i da dospiju u viceve poput onog "Esi čua da i Bitlsi stižu u Niš?" - "E?! Ako, ako... će gi razbije Radnički s dva-nula!".

Ovih dana, Radnički je u daleko težoj situaciji. Poslije godina tavorenja po trećoj ligi, velikih borbi u drugoj, trenutno je pretposlednji u Superligi. I, na sve to, stiže mu Zvezda, sa kojom je trebalo da igra u subotu, ali je to odloženo jer se poklapalo sa niškom organizacijom košarkaškog Kupa Koraća. A Zvezda, em "ime", em osokoljena Partizanovim remijem sa Voždovcem, zbog čega bi mogla da mu priđe na četiri poena razlike. Ako pobijedi.

U Nišu se, međutim, ne predaju.

Štaviše, u nedjelju je kompletna ekipa Radničkog išla je sa rukovodstvom kluba na liturgiju uoči početka Vaskršnjeg posta. I, već u izvještavanju navijačkog sajta "Real sa Nišave" moglo se naslutiti da je vedar duh sačuvan.

"Liturgiji je prisustvovao i naš ekonom, popularni Brada, koga su ostali sugrađani zamalo pomiješali sa prisutnim popovima".

A na tom istom navijačkom sajtu onih kojima je Radnički draži od svih drugih klubova, pisalo se i na "starom niškom". I pozivalo i staro i mlado da dođe na stadion (čak i kad morate sa tatom, što nije "golem rezil" (velika sramota)). Evo kako glasi taj niški poziv:

"Poziv svim Nišlijama, od Nišku Banju do Novo Selo i Mramor, i od Komren do Palilulu, pa nadalje do Merošinu i Prokuplje....i nakud Vranje i Leskovac i u moravsko i topličko i svrljško, pa nakud Pirot i šire. Sutra (u ponedeljak) u 4 popodne, u sred zelen Čair će tepamo prestoničari. Nećemo izistinski nego u fudbal i nije nam sefte, a vi dođite, što više možete da vidite kako to izgleda. Povedite i svastike i šurnjaje i šuraci i tetini, a koj mora s tatka da dođe, nek dođe nije golem rezil."

Nije fudbal samo "tepanje" (verbalno) nervoznih rukovodilaca, ni tepanje među navijačima, koji sa tim polako i prestaju, a valjda će prestati i skroz. Ne, nije samo to. Ima u ovom našem fudbalu nečeg što je... više od igre. I, baš zato, mnogi bi mogli da budu zahvalni Nišlijama na tom podsjećanju. Šta god da Nišlije urade na terenu protiv "prestoničari".