Cvijanovićeva na Јahorini: Evropskoj uniji potrebna rekonstrukcija (VIDEO)
Bregzit jeste poljuljao temelje unije, ali premijerka ne vidi da je došlo vrijeme za njen nestanak. Sumnja da će kriterijumi za pristupanje Evropskoj uniji, pomoći zemljama Zapadnog Balkana da dođu do članstva.
Moramo, kaže premijerka, da se zapitamo, da li je receptura za kretanje ovih zemalja na evropskom putu, prava formula.
Evropski put je opredijeljenje svih nivoa vlasti u BiH i u regionu. Na tom putu nemaju svi iste zahtjeve Evropske Unije. Paralela između BiH i Makedonije to potvrđuje.
Dok je od BiH tražena centralizacija policije i javne uprave, suprotno je zahtijevano od Makedonije koja ni nakon 11 godina nije dobila status kandidata. Zbog svega premijerka Željka Cvijanović smatra da je Evropskoj uniji potrebna nova formula za članstvo zemalja Zapadnog Balkana.
"Ovdje je EU eksperimentisala sa teškim ustavnim reformama, borila se četiri godina da to uradimo, pa smo gubili vrijeme na nekim drugim temama. Mi smo izgubili šest godina da se transformišemo, možda ne da se približimo, ali da preduzmemo reforme, izjavila je premijerka Srpske.
Јedino u čemu unija nije pogriješila, kaže Cvijanovićeva, jeste činjenica da smo, definisali reformsku agendu, ali sa šest godina kašnjenja. Taj dokument razlog je za optimizam u evropskim redovima.
Za predstavnike EBRD-a, agenda je dokaz napretka ali i svjesne namjere Evropske unije da se fokus udalji od ustavnih reformi.
"Realno gledano, mnogi oblici reformi su teški. Imamo preko 2 milijarde ulaganja, aktivni portfolio je 2,2 milijarde maraka. Puno toga se dešava, 75 odsto se odnosi na infrastrukturu", kaže Ijan Braun direktor Kancelarije EBRD-a u BiH.
Ta infrastruktura jedan je od preduslova za ekonomski razvoj. Isti značaj ima zakonska regulativa. Evropa nudi pravnu sigirnost, a BiH pogodnosti za lakše poslovanje.
"Vi danas puno lakše započnete biznis ovdje – u Republici Srpskoj za 3 dana, u Federaciji za 53. U Italiji, ambasadore, treba tri mjeseca da počnete biznis jer su duge procedure i ima puno adresa. Struja je u BiH jeftinija za 113 odsto nego u Hrvatskoj koja je članica Evropske unije", napominje Cvijanovićeva.
Kada je riječ o elektroenergetskom sektoru, Srpska može da se pohvali da je stabilan i da iz godine u godinu bilježi rast. Osim mogućeg razvoja, resorni ministar, predviđa i da je moguća realizacija stategije koja do 2030. predviđa ulaganje 11,5 milijardi maraka u ovaj sektor.
"Imamo stabilnu proizvodnju, kvalitetan prenos do potrošača, možemo da učinimo mnogo više za razvoj energetskog sistema i izgradnju objekata", rekao je i Petar Đokić ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske.
Đokić je istakao značaj koncesija za izgradnju više velikih energetskih objekata - hidroelektrana "Dabar", "Buk Bijela", vjetroelektrane "Hrgud" i termoelektrane "Ugljevik tri". Kao najkvalitetniji objekat u elektroenergetskom sistemu Srpske Đokić je naveo TE Stanari" - dokaz saradnje Srpske i Kine.