Alesandro Bariko o standardima u kulturi

"Dakle, pojavila se Betovenova Deveta i zanimljivo je kako su je doživeli. Svet, kritičari, svi.

"Elegancija, čistota i mera, koje su bile principi naše umetnosti, postepeno su uzmakle pred tim novim stilom, frivolnim i izveštačenim, koji je počeo da dominira u ovom našem vremenu sklonom površnosti. Mozgovi koji, po obrazovanju i navici, nisu kadri da misle ni o čemu drugom  osim o odeći, modi, tračevima i (...) moralnom rasulu, imaju poteškoća da izvuku jedno istančanije i manje grozničavo zadovoljstvo iz nauke i umetnosti. Betoven piše za te mozgove, i u tome, čini se, ima izvesnog uspeha, ako treba da verujem u hvalospeve koji, kako vidim, pljušte sa svih strana, veličajući ovo njegovo poslednje delo:" (The Quarterly Magazine and Review, 1824.)

Eto.

Komično je da Deveta, danas, predstavlj upravo jedno od najčvršćih i najuzvišenijih uporišta te tvrđave kojoj preti invazija varvara. Ta muzika je postala barjak, himna, poslednje utvrđenje. Ona je naša civilizacija.E, pa, imam za vas jednu vest. Postojalo je vreme kada je Deveta bila barjak varvara!(...)

Povodom Devete, čujte i ovo. Zašto su cedeovi baš te veličine i zašto imaju baš tu minutažu joju imaju? U suštini, kada su ih izmislili, mogli su da ih naprave i malo većima ili malo manjima, zašto baš te veličine?

Odgovor: u Filipsu su, 1982. godine, kada su o tome odlučivali, zaključili sledeće: na njih treba da stane čitava Betovenova Deveta. U to doba bio je potreban nosač od 12 cm kako bi se to izvelo. I tako je nastao ce-de.  I dan danas se jedan Madonin disk, na primer, prilagođava dužini trajanja ove simfonije."