O bračnim običajima nekada

Iako su se u današnjim brakovima sačuvala neka tradicionalna načela, većinu starih narodnih običaja zauvek je prekrila prošlost. To je posebno vidljivo u seoskim domaćinstvima i nekadašnjim porodičnim zadrugama u kojima je živelo nekoliko pokoljenja i porodica i u kojima je svako znao svoju ulogu. Mladoženja bi, prema običajima, dovodio nevjestu svojoj kući, u brojnu zajednicu, dok su suprotni slučajevi (u kojima je mladoženja odlazio u mladin dom) bili veoma rijetki, pa čak i sramni. Danas, kroz naš kontakt program, razgovaramo o bračnim običajima nekada. Prema običajima, od mladenaca se očekivalo da najprije obezbijede potomstvo, odnosno da “produže porodičnu lozu”. Sa druge strane, dolazak nevjeste značio je novu “radnu snagu” koja može da pripomogne u seoskim poslovima, pa su zbog toga na cijeni bile zdrave, jedre i jake djevojke koje su mogle da rađaju djecu i rade u polju. Takođe se gledalo kakvo je zdravlje u nevjestinoj familiji i ima li u njoj dovoljno djece. Za nevjeste nije bilo izuzetaka ni u kom smislu. Tako se podrazumijevalo da trudnice, kao i svi ostali članovi familije, rade teške poslove u polju, a mnoge od njih na njivama su se i porađale. Pošto (i pored svih predostrožnosti) “produžetak loze” nije bio pouzdan, u nekim krajevima, posebno u istočnoj Srbiji, ustanovljen je “brak na probu”. Ovakav brak je trajao onoliko dugo koliko je bilo potrebno da se utvrdi da li je žena sposobna da rađa i da radi. Ukoliko bi se pokazalao da devojka ispunjava sve “zahtjeve”, familija bi upriličila svadbu. Ali, ukoliko bi se u toku “probe” ispostavilo da je djevojka lijena ili, ne daj Bože, nerotkinja, u većini slučajeva, mladićeva familija bi je otjerala iz kuće i ona bi se, posramljena, vraćala svojim roditeljima. Ne treba ni reći da bi joj “obrukanoj”, poslije toga, bilo veoma teško da nađe drugog mladoženju.