Savjet RAK o marketinškom vremenu

Јavni servisi od novog Savjeta Regulatorne agencije za komunikacije očekuje da izmijeni skandaloznu odluku, donesenu polovinom prošle godine. Prema jednoj od računica, javni servisi gubili bi 10 miliona maraka godišnje, ako marketinško vrijeme ne bude vraćeno na šest minuta. A to bi, uz smanjene prihode od RTV takse, vodilo ka uništenju javnih emitera. Smatraju da je prvobitna odluka Savjeta RAK-a donesena pod sumnjivim okolnostima, pod pritiskom komercijalnih televizija, koje je za malu državu poput BiH, previše, pa se bore da dobiju što više novca od marketinga. - To su ljudi koji su dobili na raznorazne načine pod čudnim okolnostima dozvole da emitiraju programe na cijeloj teritoriji BiH, da uzimaju sa 30 zaposlenih ljudi oko 10 i više miliona maraka, da tu i tamo ponekad plate i neki poreščić - kaže DŽemal Šabić, generalni direktor FTV. Među komercijalnim televizijama, najglasniji je OBN. Tvrde da smanjenjem marketinga nije ugrožena finansijska samoodrživost javnih emitera i da je prevelik njihov udio u marketinškom kolaču, koji bi prema evropskoj praksi trebalo da bude 10 do 20 odsto. Sead Hećimović, urednik OBN-a, kaže da sada na tržištu 70 odsto prihoda odlazi javnim emiterima, a svega 30 odsto svim drugim medijima. Na evropsku praksu pozivaju se i javni emiteri. Tvrde da zakoni koji uređuju ovu oblast, ne samo da sprečavaju, već i podstiču da se što više prihoda prikupi od marketinga. A iznosi su u okviru evropskih normi. - On u svakom slučaju ne prelazi ukupno više od 20 odsto nijedne godine, a kreće se otprilike između 15 i 17 odsto, posmatrajući sve javne servise zajedno - kaže Slobodan Bošković, član UO RTRS-a. Of: Najveći problem ostaje slaba naplata RTV takse. U novom sazivu Savjeta RAK-a smatraju da bi pitanje marketinga u javnim servisima izgubilo na značaju, kad bi naplata bila bolja. Plamenko Čustović, predsjedavajući Savjeta RAK-a, navodi da imaju podatak da se naplata RTV takse drastično smanjuje i da je došla do nepodnošljivo niskog nivoa. U takvim okolnostima, svaka marka je bitna. Јavni servisi zato pitaju – treba li da, crpeći budžete RS, FBiH i BiH, samo preživljavamo, a ne da razvijamo program, koji će biti u funkciji svih građana?