Sputnjik: Rogozin otkriva hoće li biti ruskih baza u Srbiji

Bez obzira kakvih, vojnih, civilnih, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik Dmitrij Rogozin, potpredsjednik Vlade Ruske Federacije zadužen za naoružanje.

Na pitanje o kakvoj je vojnoj saradnji između Rusije i Srbije riječ u razgovorima sa srpskom vladom, Rogozin odgovara:

- Mi smo primili molbu koju su sačinili vaši vojni stručnjaci, ona je višeplanska. Naravno, nemam prava da govorim o detaljima. Naši stručnjaci rade na tome da daju najbolju ponudu: da kažu šta možemo da isporučimo, u kom roku, za koju sumu, gdje se može uštediti.

Konkretno, da li je dogovoreno nešto o remontu ruskih helikoptera u fabrikama u Srbiji ?

- Što se tiče helikoptera, naša ponuda da se napravi servisni centar za helikoptere ne tiče se samo vojnih pitanja. Potrebni su razni helikopteri, uključujući i civilne. Mi bismo htjeli da u Srbiji postoji međunarodni, ili barem regionalni servisni centar za popravku helikoptera ruske, sovjetske proizvodnje. Bez obzira kakvih, vojnih, civilnih. Nama se takođe obraćaju zemlje NATO-a da damo dozvolu za remont helikoptera koje oni imaju u sastavu svog naoružanja. Čak i Amerikanci imaju naše helikoptere.Nedavno smo  prodali Sjedinjenim Državama dvadesetak helikoptera koje će oni potom isporučiti Avganistanu, jer avganistanski piloti kažu da ne postoji ništa bolje od ruske helikopterske tehnike, imajući u vidu njihove složene klimatske i borbene uslove. Zato mi želimo da u Srbiji bude servisni centar koji ne bi imao samo vojnu namjenu nego opštu, civilnu.

U ovom trenutku, Srbija je u stanju da remontuje mali broj letjelica. Da li je bilo govora o tome da Rusija finansijski pomogne širenje preduzeća, da obezbjedi neki kredit?

- Naši specijalisti su već bili u tom preduzeću. Da, ono nije veliko. Danas je malo, sutra je veliko. To, prije svega, zavisi od procjene obima proizvodnje. Ukoliko mi vidimo da Srbi mogu da rade remont i da servisiraju helikoptere koji se sada nalaze u rukama Poljske, Češke, Slovačke itd, to su veliki i ozbiljni obimi, tada to opravdava investiciju — stvaranje velikog, krupnog servisnog centra. Nećemo prejudicirati, sačekaćemo da vidimo šta kažu specijalisti, i tada će političari donijeti odluke.

Kusturica Vam je ponudio svoje „dvorište“ kao mjesto za vojnu bazu, a u Crnoj Gori mnogi su predlagali isto. U Srbiji mnogi žele da se baza Ministarstva za vanredne situacije u Nišu pretvori u vojnu bazu. Da li je moguće da se ruska vojna baza pojavi u Srbiji?

-To uopšte nije pitanje za nas, to je pitanje za Srbe — kako vi smatrate da je neophodno da osigurate, obezbjedite vašu bezbjednost.

Mnogi misle da je neophodno.

— Ako bude ozbiljan prijedlog, uslijediće i reakcija. Kusturicu veoma poštujem i poklonik sam njegovog stvaralaštva. Ali on je to rekao kao umetnik. To je metafora njega kao umjetnika — to da je spreman da da svoj dom za razmještanje vojne baze. O čemu to govori? To govori o tome da je Srbima potrebna podrška Rusije, i mi to dobro razumijemo i sa poštovanjem se odnosimo prema tom osjećanju i ponašamo se u skladu sa njim, i ubuduće ćemo činiti sve kao pouzdan i veliki saveznik Srbije.

Ako se ne varam, Vi imate crnogorske korjene. Vaša istorijska domovina Crna Gora sada je odlučila da ide u NATO. Kako Vi na to gledate?

— Znate šta je za mene sada veoma važno — juče sam se sa tom molbom obratio ministru odbrane Srbije — negdje ovdje u Srbiji je sahranjen moj čukundeda i ja bih želio da nađem njegove korjene. Nažalost, ima mnogo napuštenih grobova ruskih oficira. Moj čukundeda je bio jedan od rukovodilaca Bijelog pokreta na jugu Rusije i dvadesete godine je sa ostatkom ruskog Bijelog pokreta otišao u emigraciju, došao je brodovima zajedno sa Vrangelom. Vrangel je sahranjen u Beogradu i danas je moja supruga bila tamo, u tom malom hramu.Ovdje je sahranjen i moj čukundeda Nikolaj Antonovič, ja bih želio da nađem njegove korjene. Za mene je to važno. Јa sam zamolio srpske zvaničnike, i zamolio sam novinare i istoričare koji rade u Srbiji da mi pomognu da nađem tu grobnicu. Za mene je to sada veoma važno.

Vratimo se na NATO. Da li je Vama normalno da Crna Gora, koja je tako vezana za Rusiju, gotovo da se može reći da je ne bi bilo da nije Rusije, hoće sada u NATO i poručuje preko bilborda ruskom ambasadoru — „Odlazi, da te naše oči više ne vide“.

— Žao mi je zbog toga što se to dešava u Crnoj Gori. Oni će, naravno, zbog toga zažaliti. Ne mislim na narod, njih naravno niko ne pita, nije bilo nikakvog ispitivanja javnog mnjenja.O tome prosto donosi odluke mali broj ljudi, koji očigledno ne mogu da donose drugačije odluke zbog svoje angažovanosti, koji su lišeni mogućnosti da donose odluke u skladu sa voljom svog naroda. Crnogorci su jedan od dijelova, u širom smislu, srpskog svijeta, balkansko-slovenskog svijeta, i veoma mi je žao što je sada takva tendencija. Amerikanci su ostavili ovdje trag. Mi smo danas vidjeli srušena zdanja u Beogradu i drugim gradovima. Kako neko može da želi da stupi u organizaciju koja je sasvim nedavno bombardovala Јugoslaviju?! Crna Gora je bila dio Јugoslavije. Јa to ne razumijem, i nikada neću razumjeti. Јa mislim da će narod Crne Gore sam reći svoju riječ o tom pitanju.

Poznato Vam je da se vrši veliki pritisak na Srbiju kako bi takođe postala član tog Saveza, a nisu nepoznati ni planovi Sjedinjenih Država da cijeli Balkan bude u NATO-u do 2020. godine.

— To je velika glupost. Dajte da razmislimo: šta je NATO. Nema nikakvog NATO-a. To je samo atlantski klub gdje svi glasaju kako kaže Amerika. Više bezbjednosti on ne može nikome da obezbjedi. Članice NATO-a su zemlje koje imaju veoma komplikovane odnose. Na primjer — Grčka i Turska su u NATO-u. Da li su zato bezbjednije? Pa, one i dan-danas imaju veoma komplikovane odnose. Јoš jednom želim da kažem da je NATO ostatak Hladnog rata, stare epohe. To je prosto način da se Amerikancima objasni zašto oni i danas drže svoju vojsku u Evropi. To je način legitimizacije Amerikanaca i američke vojne sile u Evropi. Šta će to Crnogorcima? Ili, šta će Srbima? Šta je to, fabrika čokolade? Niko vam ništa neće dati. Štaviše — zahtjevaće da se kupuje skupo američko oružje, i otpad koji vam ni za šta ne treba. I donosiće odluke za vas. To je organizacija za slabe i bezvoljne političare.

Šta mislite, kako će na eventualnu kupovinu ruskog oružja reagovati SAD i Evropa? Poznato je da mi želimo u EU, da imamo prijatelje i na Zapadu i na Istoku. Ovo bi se moglo čitati kao da su nam Rusi ipak više prijatelji od drugih.

— Slušajte, i Amerikanci kupuju od nas oružje. Јa sam to već govorio. Oni od nas kupuju raketne motore zato što ih oni ne proizvode. Oni mnogo štošta kupuju od nas, a drugima zabranjuju. To jest, njima je dozvoljeno da kupuju od nas, a Srbima to ne dozvoljavaju. Zašto — zato što oni hoće da vi kupujete američko oružje. Skuplje i manje kvalitetno. To je nevjerovatan egoizam. Tu nema nikakvih pravila, osim pravila grube sile. Grube konkurencije sa Rusijom. Mi i Amerikanci smo konkurenti u industriji oružja. Oni su prvi, zahvaljujući svom uticaju, a mi smo drugi. I ne namjeravamo to mjesto nikome da ustupimo. Mi zarađujemo od prodaje oružja oko 15 milijardi dolara godišnje. Imamo svoje tradicionalne kupce i oni neće ništa tu da mijenjaju jer znaju kvalitet našeg oružja. Tim prije sada kad smo mi potpuno obnovili industriju oružja. Naše fabrike su vam sada savremene i proizvode visokokvalitetno oružje. Vama, naravno, niko neće da aplaudirati što ste ga kupili, nego će reći — kako ste smjeli! A oni će nastaviti da kupuju. To jest, oni kupuju, a vama će pokušati da zabrane.

Odlazeći iz Brisela, sa mjesta ruskog predstavnika u NATO-u, posadili ste dvije topole, simbole rakete „topolj“, ispred zgrade Alijanse. Proveravjate li kako rastu?

— Zalivam ih.

U posljednje vrijeme i ruski i svjetski političari sve češće svoje stavove iznose na društvenim mrežama, uključujući i Tviter. Zašto, da li su to zvanični stavovi?

— Јa sam otvorio nalog na Tviteru dok sam radio u Briselu. Zato što sam smatrao da tu mogu bez ikakve cenzure sam da pišem i objavljujem ono što mislim.

Јa nemam cenzuru, nemam urednika, nemam pomoćnika, ja sam pišem, kad idem na posao ili s posla, u kolima, kad stignem. Zašto ja to radim? Zato što je to američko informaciono polje. Јa smatram da je u redu da radim na tuđem informacionom polju. Zato što su moje pristalice ionako moje pristalice. A meni je potrebno da ubjedim one koji sumnjaju. Koji slušaju druge informacije. Dakle, ja radim na tuđem informacionom polju i govorim svoju istinu. To je meka sila. Kao čovek koji je najpre završio žurnalistiku, a potom sve ostalo, ja to nikada neću zaboraviti. Najvažnija je borba za umove. I tu borbu ću uvek voditi.