Let bez odgovornosti – ko kontroliše upotrebu dronova u BiH? (VIDEO)
Zuje i snimaju svuda oko nas - masovne skupove, proslave, marketinške i promotivne spotove, ali i akcije spasavanja, nepristupačne i opasne terene; koriste se u medijima i naučnim istraživanjima. Kako stižu na bh. tržište, ko ih, pod kojim uslovima i za koje potrebe koristi – nije regulisano. U toj, pomalo haotičnoj situaciji najviše gube obučeni operateri sistemima na daljinsko upravljanje, dugogodišnji modelari i poznavaoci bespilotnih letjelica.
Živko Drapić, iz Aerokluba Trebinje, kaže da svako ko ima novca može da naruči i sastavi dron.
- I onda kaže: Јa sam pilot, ja letim. Tu nastaje veliki problem, jer ne poznaju osnovne elemente letenja. Ova letjelica ima kontrolor i žiroskop i čini se jednostavna za upotrebu, ali nije tako - navodi Drapić.
Nelojalna, nestručna konkurencija, ističe Drapić, ostavlja bojazan kod javnosti i otklon od ove moderne tehnologije koja nudi velike mogućnosti upotrebe i zarade. Građani, ne bez razloga, strahuju za svoju bezbjednost i privatnost.
Da je neophodno zakonski regulisati ovu oblast, potvrđuje i to što danas u BiH svako može imati bespilotnu letjelicu i koristiti dronove bez ikakave obuke, pa nije rijetkost da on padne u naselje ili da uleti u neku prostoriju ili kuću.
Јednako važan razlog za zakonsku regulativu je opravdana bojazan zbog zloupotrebe dronova za špijunažu i terorizam. Dovoljno upozorenje bilo je "ulijetanje" zastave tzv. velike Albanije tokom fudbalske utakmice na beogradskoj Marakani. U BiH ovu oblast donekle definišu dva akta, a prvi koraci na izradi Pravilnika o upotrebi bespilotnih letjelica, tvrde u Direkciji za civilno vazduhoplovstvo, su već učinjeni.
Aleksandar Lalović, stručni saradnik za odnose sa javnošću Direkcije za civilno vazudhoplovstvo BiH, kaže da je cilj ovog propisa da pomiri očekivanja i zahtjeve operatera ovih letjelica i ostalih učesnika u vazdušnom saobraćaju i trećih lica na zemlji, u zahtjevima koji se tiču njihove bezbjednosti, sigurnosti i privatnosti.
U izradi Pravilnika BiH koriste iskustva Hrvatske i Srbije koje su već uredile ovu oblast. Dok je u Hrvatskoj pronađen model kojim su zadovoljne sve strane, u Srbiji se teško stiže do dozvole za upotrebu i snimanje. Dobija se od vojske i niza drugig instutucija, a na gubitku su oni koji dronove koriste u poslovne svrhe.
Bespilotne letjelice osvajaju svijet, potražnja je sve veća, a proizvođači u ovoj godini očekuju prihod od prodaje od čak 100 miliona dolara. Tehnološkom napretku ne mogu se zatvoriti vrata, ali pravila igre s ovim igračkama moraju biti definisana.