X

Za vaš uređaj je
dostupna aplikacija

latinica  ћирилица
04/09/2017 |  13:41 ⇒ 13:45 | Izvor: RTRS

Ruski stručnjaci: Šećer (ni)je bijela smrt

Ljudi često jedu zbog nervoze ili kada se ne osjećaju dobro, posebno slatkiše koji dižu raspoloženje. Loša stvar je što slatkiši goje. Ali uz neke male trikove, nije sve tako strašno, piše Sputnjik.
Slatko - Foto: ilustracija
SlatkoFoto: ilustracija

Slatkiše jesti poslije glavnog jela, nikako umjesto njega. Slatkiš izabrati tako da se zaista uživa u njegovom konzumiranju i jesti ga polako, savjetuje direktor Naučno-istraživačkog instituta dijetetike iz Samare, doktor Mihail Ginzburg. On smatra  da bilo kakva zabrana stvara kontraefekat i da je bolje, ako već osjećate potrebu za slatkišima, da sebe malo počastite:

- Ako se osoba stalno koči, a jedu joj se slatkiši, ta se želja akumulira i najčešće na kraju dođe do prejedanja. Najčešće se kontrola gubi na kraju dana i uveče dolazi do tog nekontrolisanog unosa slatkiša. Zato mislim da sve rigidne zabrane vode gojenju - kaže doktor.

Doktor Ginzburg za Sputnjik objašnjava i da do danas praktično nije nađena idealna zamjena za šećer, iako postoji mnogo vještačkih zaslađivača na tržištu:

- Većini ljudi oni se zapravo ne sviđaju. Osim toga, napraviti idealnu zamjenu za šećer je praktično nemoguće i zato što  je čulo ukusa, ako nije narušeno,  vrlo sofisticiran mehanizam. Takođe, slatkiše organizam intuitivno traži jer šećer donosi energiju u naš organizam.

Inače, naučnici  su utvrdili da rad receptora za ukus utiče na to koliko će slatkiša čovjek pojesti. Tačnije, poremećaj rada receptora i blagi ili potpuni gubitak čula ukusa najčešće vodi gojenju i razvoju zavisnosti od hrane sa povećanim sadržajem šećera.

Živimo u izobilju energije koja potiče iz hrane i što se istančanosti ukusa tiče, svako od nas voli i traži drugačiju hranu. Ali, sa druge strane, ako govorimo o instinktu, organizam i dalje funkcioniše isto kao i prije nekoliko desetina hiljada godina, kada su se ljudi bukvalno borili da dođu do hrane. Tada je ljudi nisu imali svakodnevno i zato je i kod nas još uvijek razvijen mehanizam skladištenja viška hrane, što u današnjim uslovima uslovljava gojenje.

- Šećer, posebno u količinama koje upotrebljava savremeni čovjek, ipak je štetan. Kada se čovjek, zbog današnjih uslova života, veoma malo kreće, koncentracija šećera u krvi se povećava, što vremenom dovodi do zapaljenja tkiva i kasnije do raznih patoloških stanja i poremećaja metabolizma.

Ginzburg smatra da kultura ishrane mora postojati, mada dodaje da je to danas često privilegija onih koji imaju dovoljno novca da se raznovrsno hrane. Isto tako, podvlači da je neophodno razvijati i negovati kulturu konzumiranja slatkiša. Dakle, kao što je već rečeno, striktne zabrane najčešće dovode do suprotnog efekta, odnosno do prekomjernog gojenja. Zato bi trebalo naučiti, istrenirati organizam na male količine slatkiša.

- Osim toga, tu su još i neke male ali korisne tajne: slatkiše jesti poslije, nikako umjesto glavnog jela. Slatkiš izabrati tako da se zaista uživa u njegovom konzumiranju i jesti ga polako. Takođe, jesti što više hrane koja sadrži vlakna, poput ražanog hljeba i povrća, jer se tako tokom varenja smanjuje resorpcija šećera.

Takođe, doktor ističe da bi čak i lubenicu trebalo jesti poslije glavnog obroka, jer je prepuna fruktoze. U Americi se smatra da fruktoza stoji u direktnoj vezi sa rastom broja gojaznih.

- Na primjer, osoba može da pojede čak i do 500 grama lubenice odjednom. Drugim riječima, to je 50-60 grama fruktoze, odnosno čak četiri kafene kašičice. To je, naravno, mnogo. Zato ne preporučujem više od dvije kriške, a posebno je ovaj savjet namijenjen ljudima koji imaju više od 50 godina i onima koji imaju povišen pritisak.

A da je organizam zaista potrebno trenirati kada je u pitanju upotreba slatkiša smatra i Igor Vasiljev, psiholog i savjetnik predsjednika Akademije bezbjednosti Rusije.

Vasiljev objašnjava da je čovjeku svojstveno da kada se ne osjeća dobro ili kada ga obuzima nezadovoljstvo, on počinje da "jede svoje nezadovoljstvo". Na neki način, ovo postaje zavisnost, bukvalno kao narkomanija, kako kaže on i mnogi ne shvataju, ne znaju kako da prestanu da se prejedaju:

- Organizam bi u tim situacijama trebalo trenirati, odnosno nešto mijenjati uz pomoć psihologa. Јer prejedanje slatkišima praktično dovodi do toga da osoba vremenom postaje kanta za đubre. U situaciji kada se ne osjećaju zadovoljno, neke osobe  utjehu traže u slatkišima, a to su nezdravi ugljeni hidrati čija konzumacija u prevelikim količinama na kraju vodi i do pojave onkoloških bolesti. 

Vasiljev zaključuje da se oni koji baš nikako ne mogu da odole slatkišima radije okrenu medu, crnoj čokoladi, urmama, sušenim smokovama, grožđicama. Takođe, savjet je i da po mogućstvu med bude prirodan bez dodatog šećera, kao i pomenuto sušeno voće.

Stručnjaci ipak dodaju: ako zavisnost od slatkiša postaje nekontrolisana, treba potražiti savjet psihologa.

Izvor: Sputnjik