Potrebna stimulacija energetske efikasnosti (VIDEO)
Zgrada Prirodno-matematičkog fakulteta u Banjaluci, izgrađena daleke 1931. godine, je među rijetkim energetski efikasnim objektima. Većina drugih potroši tri puta više energije od prosjeka EU. Pomak je učinjen u zakonodavstvu što se očekuje u pogledu finansiranja mjera energetske efikasnosti.
"Sredstvima Zelenog klimatskog fonda od 17,3 miliona dolara biće obuhvaćeno oko 430 javnih objekata u BiH, polovina u Republici Srpskoj. Pristup bespovratnim sredstvima fondova Evropske unije u energetskom sektoru ograničen je jer Bosna i Hercegovina nema energetsku strategiju. Iako postoji saglasnost o Okvirnoj strategiji, dokument još nije usvojen", izjavio je pomoćnik Ministra za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Miloš Јokić.
Koordinatorka programa Energija i klimatske promjene Centra za životnu sredinu Duška Kudra, ističe potrebu renoviranja postojećih javnih i stambenih objekata.
"Procjenjuje se da u BiH ima oko 7.500 hiljada javnih objekta i 860 hiljada stambenih, te da većina treba renoviranje. S obzirom na takav potencijal, ulaganje u mjere energetske efikasnosti je jedan od najisplativijih načina smanjenja troškova za energiju i smanjenje lošeg uticaja na životnu okolinu", kaže Kudra.
Stručnjak u oblasti energetike Mirza Kušljugić naglašava da su građani sve više zainteresovani za informacije o energetskoj efikasnosti, načinima uštede energije kao i aktuelnim subvencijama.
"U Evropskoj uniji energetska efikasnost je jedan od ključnih načina za postizanje ciljeva održivog razvoja. Evropska strategija za energetiku do 2030. godine predviđa smanjenje emisija stakleničkih plinova za 40 odsto u odnosu na 1990. godinu. Udio obnovljive energije od najmanje 27 odsto obavezujući je cilj", kaže stručni saradnik Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske Tijana Marjanac.