Panika na Volstritu, reagovala i Bijela kuća
Svjetske berze su u velikom padu četvrti dan uzastopno, a u prethodnih osam dana izgubile su vrijednost od četiri triliona dolara. Glavne evropske berze počele su radni dan padom za tri odsto, a investitori pronalaze tradicionalna utočišta za svoj novac u zlatu, japanskom jenu i državnim obveznicima.
Novi udar počeo je juče, padom američkih indeksa, a slabljenje finansijkih tržišta potom se prenijelo na Aziju.
Evropski berzanski indeks STOKS 500 trenutno je najslabiji u posljednjih šest mjeseci.
U toku su intenzivne trgovinske aktivnosti, pa je 40 odsto dnevne trgovine koja se vrednuje njemačkim indeksom DAKS i evropskim STOKS 500 obavljeno već do 9.45 časova.
Veliku rasprodaju akcija inicirao je izvještaj o najbržem rastu zarada u SAD od 2009. godine, što je pojačalo bojazan od inflacije i potencijalnog uvođenja veće kamatne stope odlukom Federalnih rezervi.
Američki predsjednik Donald Tramp se bavi "osnovama" dugoročne ekonomije koja je i dalje "izuzetno snažna", saopštila je Bijela kuća nakon panike koja je juče izbila zbog pada indeksa na Vol stritu.
- Predsjednik se fokusira na naše dugoročne ekonomske osnove koje su izuzetno snažne, uz jačanje ekonomskog rasta, istorijski nisku stopu nezaposlenosti i rast zarada američkih radnika - rekla je portparolka Bijele kuće Sara Sanders.
Asošiejted pres piše da je pad indeksa na Vol stritu počeo u petak, a izavali su ga investitori zabrinuti da bi veća inflacija i kamate mogle usporiti ekonomski rast.
Pored Dau DŽonsa i indeks S&P 500 je zabilježio veliki pad od 4,1 odsto.
U Evropi su najznačaniji indeksi takođe bili u crvenom prvog dana radne nedjelje.
Dok Njemačka čeka rezultat pregovora konzervativaca i socijaldemokrata o vladi, indeks DAX je izgubio 0,8 odsto vrijednosti. Francuski CAC 40 i britanski FTSE 100 su pali za 1,5 odsto.
U Aziji je japanski Nikei 225 pao za 2,6 odsto, južnokorejski Kospi 1,3 odsto a hongkonški Hang seng za 1,1 odsto.
Јedini dobitak je ostvario Šangajski kompozitni indeks koji je porastao za 0,7 odsto.
Pale su i cijene nafte, pa referentna američka nafta WTI košta 63,6 dolara po barelu posle pojeftinjenja od 2,8 odsto, dok sjevernomorska nafta Brent poslije pojeftinjenja od dva odsto košta 67,2 dolara po barelu.
Izvor: Agencije