Ni mozak ne može bez vode
Nedostatak tečnosti koja pokreće čitav organizam, čisti toksine iz vitalnih organa i donosi hranljive materije do ćelija može da ostavi dugotrajne posljedice po zdravlje, zbog čegaje neophodno svakodnevno voditi računa o količini unosa najzdravije tečnosti.
Čak 80 odsto mozga čini voda koja učestvuje u prenošenju nervnih impulsa. Dokazano je da gubitak vode u tijelu od samo dva odsto dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja. Simptomi teške dehidratacije mogu, takođe, da se odraze na mozak i dovedu do pojave konfuzije ili, u ekstremnim slučajevima, kome.
Povodom Svjetskog dana voda, 22. marta, upozorava se koliko je svakodnevni unos vode važan za zdravlje.
Dok nedovoljan unos dovodi do brojnih simptoma akutne dehidratacije, uzimanje vode u preporučenim količinama, od dva do tri litra dnevno, praktično nema nijedan neželjeni efekat na organizam.
U tijelu postoje fiziološki mehanizmi koji vodu rapoređuju, shodno količini koju smo uneijli. Na taj način, voda učestvuje u procesu varenja, transportu i eliminaciji štetnih materija, održavanju normalne tejlesne temperature, termoregulacije organizma, kao i krvnog pritiska.
Osim što će se nedostatak vode najprije prepoznati prema suvoći kože i usana, takođe može da ima dramatične posljedice u vidu oštećenja kardiovaskularnog sistema i rada bubrega. Takođe, svi metabolički procesi počivaju na dovoljnom unosu najzdravije tečnosti. Dovoljan unos vode ubrzaće metabolizam i predstavljati "gorivo" za sagorijevanje kalorija.