Anđelković: Beograd poručuje da nije potpisao kapitulaciju
On je rekao da Strategija ne donosi ništa novo, već da potvrđuje dosadašnju politiku Srbije, ali da je taj dokument od izuzetnog značaja, jer je evidentno da je Srbija pod snažnim pritiskom da odustane od sadašnje politike i prihvati samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.
"Јasno je da će Beograd nastaviti da brani svoje pozicije na način koji je jedini racionalan - da budemo čvršći u odbijanju prihvatanja onog što je protiv naših interesa, ali da ne ulazimo u konfrontacije sa zapadnim silama i ne izazivamo nove nesreće", izjavio je Anđelković za "Sputnjik".
Prema njegovim riječima, to je dobar pristup, za razliku od česte srpske sklonosti da se ide u krajnost, crnu ili bijelu, da se odbije bilo šta, izazovu pritisci i na kraju prihvati sve što je servirano.
"Priča o krajnosti nije realna, jer Srbija nije u situaciji da se vojno suprostavi onima koji su na nju izvršili vojnu agresiju 1999. godine", rekao je Anđelković.
On je naglasio da, s druge strane, Srbi imaju moralnu obavezu prema precima i potomcima da nastave da brane Kosovo i Metohiju na racionalan način, te da Strategija to potvrđuje.
Komentarišući dio dokumenta koji predviđa nastavak saradnje sa Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbjednosti /ODKB/, Anđelković je podsjetio da Rusija nikada nije vršila pritisak na Srbiju da se opredijeli protiv Zapada, zato što je svjesna svoje geopolitičke pozicije.
"Mislim da je ova pozicija, gdje mi ostajemo na kursu saradnje i sa ODKB-om i sa NATO-om, vrlo racionalna. Ona i jeste poruka NATO-u da mi možemo da se okrenemo, ako budemo gurani u ćorsokak i ne bude nam data bilo kakva alternativa, što jeste opasno za nas i ne treba nikom. To je i mogućnost izlaza iz teške situacije", kaže Anđelković.
Profesor Međunarodnog prava na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici Dejan Mirović izjavio je da mu ovaj dokument ne djeluje kao strategija, već kao opis sadašnjeg stanja.
On je naglasio da najviše zbunjuje što će Srbija istovremeno učestvovati u radu institucija u Prištini, a biti protiv formiranja vojske samoproglašenog Kosova i Metohije.
"Ako se ide na ispunjavanje briselskog sporazuma, u kome nema Rezolucije 1244, a s druge strane pominje Kfor, ja sam pomalo zbunjen tom strategijom s pravne tačke gledišta, ne komentarišem je politički. Velika je greška što u briselskom sporazumu nema Rezolucije 1244, a, s druge strane, Kfor je formiran na osnovu nje. Takođe, učestvuje se u institucijama takozvane države Kosovo, ali smo protiv vojske, ističemo saradnju s ODKB-om, a idemo ka EU. Јa za takav slučaj ne znam", kaže Mirović.
O nacrtu Strategije, koja se sastoji od dva dokumenta - Strategije nacionalne bezbjednosti i Strategije odbrane, do 15. maja se održava javna rasprava, u kojoj učestvuju predstavnici državnih organa, stručna javnost, ali i svi zainteresovani.
Tekstovi oba nacrta biće objavljeni na okruglim stolovima i stručnim raspravama u Novom Sadu, Nišu i Beogradu.