Uspostavljanje registra korak ka smanjenju parafiskalnih nameta

Broj parafiskalnih nameta u BiH dvostruko je veći nego u zemljama regiona, poručuju privrednici. Uspostavljanje registra fiskalnih i parafiskalnih nameta, kažu, veliki je korak i dobra polazna osnova, kako bi počeo proces smanjenja ili ukidanja određenih parafiskalnih nameta.

- Udio u BDP-u je više od tri odsto, dok je u Hrvatskoj ili Srbiji oko 2,5 odsto. Smanjenje, odnosno svođenje na tu mjeru, predstavljalo bi uštedu za poslovnu zajednicu veću od 100 miliona KM - kaže preduzetnik Predrag Dudaković.

Početni registar Vlada Srpske usvojila je u martu, ali je ostavljen rok od 60 dana kako bi privrednici, građani i svi zainteresovani mogli dostaviti primjedbe da bi bio poboljšan. Ministarstvo finansija na osnovu toga uradiće određene korekcije, nakon čega bi registar trebalo da stupi na snagu.

- Po stupanju registra na snagu Vlada Srpske, odnosno Ministarstvo finansija, izvršiće sveobuhvatnu analizu opterećenja privrede i građana, na osnovu čega će Vlada usvojiti plan smanjenja i ukidanja pojedinih neporeskih davanja koja prema toj analizi opterećuju privredu, što će se desiti do kraja ove godine - navodi Slobodanka Popović, pomoćnik ministra finansija Republike Srpske.

U Područnoj privrednoj komori Banjaluka ističu da su u Srpskoj evidentirana 373 neporeska davanja, a na nivou BiH više od 600. Prema procjeni, od 800 miliona do milijardu KM ide na neporeska davanja, što znači da ona čine više od tri odsto BDP-a.

- Mislimo da je to preveliko optetrećenje za privredu i da sav ambijent moramo usmjeriti na ostvarenje boljih uslova, kako bi država kroz određene poreske prihode, a ne kroz ograničenja, ostvarila potrebne dobiti - kaže Goran Račić, predjednik Područne privredne komore Banjaluka.

Privrednici ističu da bi smanjenjem nameta mogli da povećaju proizvodne kapacitete, produktivnost i bili bi konkurentniji na tržištu, prije svega, Evropske unije.