Tegeltija: Usvajanje Nacrta budžeta u narednih sedam dana

Tegeltija je rekao da će istovremeno biti usvojen i program ekonomskih reformi i zakon o izvršenju budžeta za narednu godinu, nakon čega će svi ovi ključni dokumenti biti upućeni u parlamentarnu proceduru.

On je nakon sastanka sa članovima Fiskalnog savjeta Srpske rekao da Srpska ima politički i svaki drugi kapacitet da na vrijeme ili do kraja godine usvoji ključne dokumente za 2019. godinu, iako zbog održavanja izbora nije ispoštovan redovni rok da se to uradi do 15. oktobra.

Ministar finansija je rekao da novi saziv Vlade Srpske nakon usvajanja ovih dokumenata može da mijenja ono što smatra da treba da promijeni i definiše nove politike, te da to u formi prijedloga uputi u proceduru usvajanja u Narodnoj skupštini.

Tegeltija je rekao da je procjena da će BDP u Srpskoj u narednoj godini rasti za 3,7 odsto, što će opredjeljivati sve druge politike.

On je poručio da će svi poreski prihodi imati pozitivan trend i stopu rasta izuzev poreza na dohodak, gdje će gubitak biti oko 50 miliona zbog ovogodišnjeg povećanja neoporezivog dijela dohotka, čime je omogućeno povećanje plata radnicima.

"Budžet Srpske će imati rast od 21,4 miliona KM. Naši planirani izvorni prihodi su 2,779 milijardi KM, a u 2018. godini smo imali 2,75 milijardi KM", naveo je Tegeltija.

Prema njegovim riječima, ukupni budžetski rashodi biće manji za 196,8 miliona KM jer je planirani nacrt budžet Srpske za 2019. godinu 3,227 milijardi KM, a rebalansirani budžet u 2018. godini 3,424 milijarde KM.

"Dominantno smanjenje biće rezultat smanjenja izdataka za otplatu dugova. Za otplatu duga u ovoj godini planiran je 751 milion KM, a u 2019. godini je procijenjeno da će trebati 487 miliona ili 264,2 miliona manje", rekao je Tegeltija.

Komentarišući planirani rast prihoda na osnovu ličnih primanja, on je rekao da će plate zaposlenih u visokom obrazovanju biti povećane za osam odsto u narednoj godini, zbog čega će znatnije doći do rasta sredstava potrebnih za bruto plate.

"Do rasta će dovesti i izdvajanja za penzijsko osiguranje jer smo dva puta usklađivali rast penzija u ovoj godini. Za ovaj nivo penzija u narednoj godini biće potrebno 40 miliona KM više nego u 2018. Kada je riječ o poziciji koja se tiče transfera, biće potrebno nešto više od 17 miliona KM za Fond dječje zaštite, odnosno za naknade za nezaposlene porodilje", naveo je Tegeltija.

On je, sumirajući prihode i rashode, rekao da je budžetski suficit planiran na nivou od 65,5 miliona KM.

Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija rekao je, povodom najava da bi u narednoj godini moglo doći do povećanja prosječne plate u Srpskoj na 1.000 KM, da je ključno pitanje pozicija rasta minimalne plate onih koji rade najjednostavnije i najteže poslove u realnom sektoru, odnosno radnika u industriji.

"Prosječnu platu lako povećate povećavajući plate onih koji imaju najveće plate. S druge strane, rastom minimalnih plata riješiće se mnogi problemi bez obzira koliko će nominalno iznositi prosječna plata", rekao je danas Tegeltija novinarima u Banjaluci.

On je naveo da je mnogo bolje da prosječna plata raste sporije, a da su industrijskim radnicima povećane plate, jer bez toga nema proizvodnje, niti bilo kog drugog pozitivnog kretanja.

"Bolje je to nego da povećavamo plate u javnom ili finansijskom sektoru", objasnio je Tegeltija i dodao da je to njegov lični stav, dok će nove politike u toj oblasti biti obaveza nove vlade i parlamenta.

Govoreći o najavama neke nove svjetske ekonomske krize, Tegeltija je rekao da bi za Srpsku na tom planu mogao da bude opasan rast cijena energenata i nafte.

"To bi lančano moglo da izazove mnoge probleme, a problem može biti pad privrednog kretanja u Evrozoni, jer su Njemačka i Italija naši najznačajniji ekonomski i spoljnotrgovinski partneri", rekao je Tegeltija.

On je, podsjećajući na prethodnu ekonomsku krizu, dodao da je finansijski sektor Srpske danas znatno stabilniji i uređeniji, zbog čega bi lakše podnio finansijsku krizu.

Tegeltija je, komentarišući najave da bi naredne godine moglo doći do povećanja PDV-a sa 17 na 19 odsto, podsjetio da je 2015. godine kroz Reformsku agendu definisan stav Srpske o tome da li bi trebalo da raste taj porez i kako, te koja je namjena sredstava od njegovog rasta.

"To treba procjenjivati po tome kako se kreće inflacija, cijene osnovnih životnih namirnica na svjetskom tržištu... Rekao sam da smo nove politike ostavili novoj vladi Srpske i parlamentu i o tome se nećemo izjašnjavati", rekao je Tegeltija.