Filipinka iz Donjih Smrtića promoviše srpske običaje i tradiciju

Ajvi kaže da je prva godina u novom domu protekla divno, ispunjena ljubavlju, dobrim ljudima i mnoštvom lijepih događaja. Uz bezgraničnu ljubav i podršku supruga Slavena i njegove porodice, navikavanje na novu sredinu i majčinstvo, protiče bez problema.

Drago joj je što se u kući Sibinčića poštuju tradicija i običaji, mnogo više nego na njenim rodnim Filipinima.

- Blagosloveni smo, jer kad sam došla, zatrudnila sam i ubrzo smo dobili bebu, tako da smo Sofija i ja "došle" zajedno. I sada, nakon godinu dana, dolazi još jedan Vaskrs, imamo bebu, pravi je anđeo, unijela je toliko radosti u naš dom! Bili smo srećni i ranije, ali sad kad je ona došla, još više smo srećni - priča Ajvi.

Velikodušnost, do juče nepoznatih, ljudi, kao i pomoć i ljubav Slavena i njegovih roditelja, naročito svekrve, odnosno majke, ono je što oduševljava Ajvi. Za svekrvu Veru kaže da joj je kao druga majka, ali i kao najbolja prijateljica. Iako dolazi iz zemlje plaža, mora i vječnog ljeta, Ajvi nije bilo teško zasukati rukave i spoznati baštanske poslove, brinuti o životinjama i praviti domaće specijalitete.

Na pitanje da li joj je bilo teško naučiti kuvati naše specijalitete - sarmu ili nešto drugo, Ajvi odgovara ta to zapravo i nije tako teško.

- Uživam kuvajući. Za slavu svekrva i ja pravimo sarmu, kolač, tortu. Naučila sam toliko jela, balkanskih jela. Volim kuvati, jer i moj suprug to voli. A i želim biti tipična žena s ovih prostora. Želim sve da naučim jer, mogu li da im ispričam? (Slaven: Da, naravno!) Kad sam prvi put napravila sarmu, grah i ostala jela, moj suprug me iznenada poljubio i rekao "E, sad te volim još više! - kaže Ajvi.

Njeni roditelji i članovi uže porodice posjetiće ih ove godine, kada će se Ajvi i Slaven vjenčati u jednom od okolnih manastira i krstiti svoju mezimicu Sofiju.