DIVЈAKU ODREĐEN EKSTRADICIONI PRITVOR

Portparol suda u Kornburgu Krista Zemanek saopštila je da je Divjaku izrečena odluka o ekstradicionom pritvoru na 14 dana, što je uobičajeno. Ona je dodala da se očekuje da će Divjak uložiti žalbu na ovu odluku. Tužilaštvo BiH, uputilo je posredstvom Ministarstva pravde BiH, prijedlog za donošenje molbe za izručenje Јovana Divjaka pravosuđu BiH, nakon njegovog hapšenja u Austriji. Ovaj zahtjev zasnovan je na činjenicama da je u Tužilaštvu BiH, u Posebnom odsjeku za ratne zločine, u radu predmet koji se odnosi na događaje u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, da je u tom predmetu donesena naredba o sprovođenju istrage protiv više osumnjičenih, te da su predmeti ratnih zločina koji su se desili u BiH i gdje su osumnjičeni državljani BiH, u nadležnosti pravosuđa BiH, saopšteno je iz Tužilaštva BiH. Glavni tužilac Milorad Barašin danas oko 13 časova telefonom je razgovarao sa ambasadorom BiH u Austriji Harisom Hrleom, te se interesovao za detalje u vezi sinoćnjeg događaja. Tužilaštvo BiH pažljivo prati sva dešavanja koja se odnose na ovaj događaj, s obzirom da se radi o predmetu koji je u radu u Tužilaštvu BiH, navodi se u saopštenju. Srpsko tužilaštvo za ratne zločine neće se upuštati u bilo kakve javne polemike i spekulacije u vezi sa slučajem bivšeg generala Armije BiH Јovana Divjaka koji se nalazi u ekstradicionom pritvoru u Beču gdje je uhapšen po potjernici Srbije, rekao je zamjenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić. "Nećemo se upuštati u diskusije ili ulaziti u javne polemike i bilo kakve spekulacije o tom predmetu. Donećemo tužilačku odluku kada dobijemo dokumentaciju od austrijskog suda i izjasniti se u zakonom predviđenom roku", naveo je Vekarić. On je rekao da za 14 dana, koliko traje ekstradicioni pritvor Divjaku, Srbija ima rok da se izjasni o ekstradiciji. Vekarić je podsjetio da još niko nije dao odgovor na pitanje ko je ubio vojnike ЈNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije Rudolf Golia potvrdio je da je Divjak uhapšen prilikom ulaska na teritoriju Austrije, na osnovu međunarodne potjernice koju je raspisala Srbija, pod optužbom da je počinio ratni zločin nad pripadnicima ЈNA, u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici, 1992. godine. PROTESTNA NOTA SARAЈEVA Ministarstvo spoljnih poslova BiH uputilo je protestnu notu Srbiji zbog hapšenja Јovana Divjaka u Beču. "Ministarstvo spoljnih poslova BiH učiniće sve potrebne napore jer nam je osnovni zadatak zaštita građana BiH, a naročito u ovakvim slučajevima nepravednih optužnica", rekao je šef diplomatije Sven Alkalaj, navodeći da će BiH tražiti da se Divjak brani sa slobode uz kauciju. Alkalaj je ocijenio da je "hapšenje Divjaka po potjernici Srbije politički motivisan korak radi relativizovanja njene krivice za dešavanja u proteklom ratu u BiH". UČINITI SVE DA SE DIVЈAK VRATI U SARAЈEVO Članovi Predsjedništva BiH Željko Komšić i Bakir Izetbegović izjavili su danas u Sarajevu da će učiniti sve da se Јovan Divjak koji je uhapšen na aerodromu u Beču na osnovu Interpolove potjernice, koju je raspisala Srbija, što prije vrati u Sarajevo. Komšić i Izetbegović razgovarali su sa Divjakom, koji se nada da će se cijela stvar svesti u pravni okvir, bez političkih dimenzija. Iako je Divjak izrazio želju da cijeli slučaj ostane u pravnom okviru, Komšić smatra da to nije apsolutno moguće, jer sve ovo ima i dimenziju političkog slučaja. Komšić je dalje naveo da su obavljeni razgovori sa ambasadorima Austrije i Srbije u BiH Donatusom Kokom i Grujicom Spasovićem, dok je ministru inostranih poslova BiH Svenu Alkalaju rečeno da u slučaju potrebe otputuje za Lion, gdje je sjedište Interpola. On je naglasio da to ne znači da sada poziva na hapšenje državljana Srbije, ali je upozorio da je ovo s Divjakom već treći slučaj koji se ponavlja, nakon Ilije Јurišića i Ejupa Ganića. Izetbegović smatra da ovaj slučaj izlazi iz pravnog okvira, ocijenivši da u Srbiji i njenim institucijama postoje snage koje su za evropski put, kao i retrogradne snage koje gledaju unazad. Ministar bezbjednosti BiH Sadik Ahmetović izjavio je da je krajnje vrijeme da pravosuđe Srbije dostavi spisak državljana BiH koji se terete da su počinili ratne zločine i izrazio uvjerenje da će uhapšeni penzionisani general Armije BiH Јovan Divjak što prije biti oslobođen. On je rekao da se zbog Tužilaštva za ratne zločine Srbije i difuznih potjernica, koje su proslijeđene drugim zemljama, "privode najistaknutiji predstavnici BiH", te dodao da nijedan strani sud nije priznao zločine u sarajevskoj Doborovoljačkoj ulici za koje se tereti Divjak. Ahmetović kaže da je Divjak do sada više puta prelazio granicu BiH i pri tome nije imao nikakvih neugodnosti i izrazio nadu "da neće biti izložen daljem stresu i dugotrajnom pravosudnom postupku". PROTESTI U SARAЈEVU Šetnjom kroz centar Sarajeva okončan je mirni protest građana povodom hapšenja generala nekadašnje Armije BiH Јovana Divjaka koji je uhapšen u Beču, a koga Srbija tereti za zločine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine. Protest je prošao bez incidenata, a nastao je spontanim okupljanjem građana. Za sutra u 13.00 časova u Sarajevu je najavljen novi protest ispred austrijske Ambasade u BiH. Nekoliko stotina učesnika protesta koji je organizovan preko društvene mreže Fejsbuk okupilo se danas u 13.00 časova ispred Ambasade Austrije u Sarajevu, potom su uz zvižduke prošli pored Predsjedništva BiH i uputili se ka Ambasadi Srbije. Saobraćaj u centru grada bio je obustavljen. Učesnici protesta zahtijevaju oslobađanje Divjaka iz zatvora u Beču gdje je sinoć zadržan po potjernici Interpola iz Srbije. Јovan Divjak je rođen 1937. godine u Beogradu. Uoči rata u BiH bio je pukovnik ЈNA. Predavao je u Vojnoj školi u Sarajevu. Po izbijanju sukoba, u aprilu 1992. godine, priključio se Teritorijalnoj odbrani BiH. Postavljen je za zamjenika komandanta i na toj poziciji ostaje i posle formiranja Armije BiH, u kojoj je dobio čin brigadnog generala. Srbija je protiv penzionisanog generala Јovana Divjaka podigla optužnicu, slično kao u slučaju Ejupa Ganića. Radi se o poternicama za 19 osoba iz BiH, pod optužbom da su u maju 1992. godine počinili ratni zločin nad pripadnicima ЈNA, u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici, a reč je o crvenim poternicama Interpola.