X

Za vaš uređaj je
dostupna aplikacija

latinica  ћирилица
03/04/2020 |  12:39 ⇒ 13:06 | Izvor: SRNA

Anđelković: Kovid-19 i zanemarivanje Rusije

Politički analitičar Dragomir Anđelković ocijenio je da globalna panika koja je zavladala povodom - svakako ne za potcjenjivanje ali nesumnjivo kod nas i u svijetu iz raznih razloga drastično predimenzionirane opasnosti od širenja i posljedica virusa korona - praćena je brojnim geopolitičkim i propagandnim igrama.
Dragomir Anđelković (Foto: mc.rs) -
Dragomir Anđelković (Foto: mc.rs)

U autorskom tekstu za politički magazin "Pečat" Anđelković je naveo da kako je otpočela sveobuhvatna, histerična borba protiv potencijalne Kovid-19 pandemije, u nizu zemalja krenula je nova lavina direktnih i indirektnih antiruskih izjava, kao da su Rusija i korona sinonimi: Đavo i Lucifer.

On je naglasio da je Moskva optuživana da u onome što se olako ocjenjuje kao izuzetno teška kriza, gleda samo sebe i nikome ne priskače u pomoć.

- I gotovo u isto vreme, gle paradoksa, od nekih drugih faktora, a ponekad i istih koji je jedan dan napadaju po jednom osnovu a sledeći po suprotnom, optužena je da pomaže drugima samo da bi za sebe izvukla geopolitičku korist. Pa je l' pomaže ili ne? Ali idemo sada dalje. Ukratko, Moskva je kriva i kada pomaže i kada, navodno, ne pomaže. Popreko su je gledali i što u početku relativno odmereno, bez preterivanja, odnosila prema novom virusu, a onda su je ponovo prozivali kada su pod pritiskom uplašene javnosti i ruske vlasti povukle niz mera - istakao je Anđelković.

On je podsjetio da je tada rečeno da hermetičkim zatvaranjem granica i na druge načine "krši ljudska prava".

- A kada se nije baš toliko drsko postupalo sa namerom da se i u vezi sa koronom Rusija ocrni, njena uloga je ignorisana ili makar marginalizovana. Sve to se, nažalost, u nekoj meri dešavalo i kod nas, a ne samo u Poljskoj, Crnoj Gori ili u baltičkim državama. Tek što je u Srbiji uvedeno vanredno stanje, iz nekih naših izrazito prozapadnih medija odapeta je ka Rusiji kiša strela natopljenih starim otrovom o njenoj nespremnosti da Srbima pomogne kada nam je teško - istakao je Anđelković.

Povodom ocjena državnog vrha da je EU podbacila, dodao je Anđelković, postavljeno je pitanje - "što ne progovore o izostanku ruske solidarnosti".

- Na to su se nadovezivale, od silne zloupotrebe već izlizane, otužne fraze da dok nam je u prethodnim decenijama Zapad slao velike donacije, od Rusije skoro ništa nismo dobili /inače uvek bez analiza koliko toga su NATO sile ovde devastirale sankcijama i tokom agresije/. Јer, kao, Rusi samoživo gledaju samo sebe a nas tretiraju kao svoju perifernu 'guberniju', dok oni što su nas ognjem i mačem tamanili valjda nas vole što dokazuju poklanjanjem 'lilihipa'. Dok su plasirane takve besmislice, nikome od njihovih tvoraca nije palo na pamet da se zapita da li je Srbija na putu EU ili nekih ruskih integracija? Da li već dvadeset godina slušamo mantre o evropskim ili o ruskim vrednostima? Јe l' smo već duže od deset godina pridružena članica Evroazijske unije ili EU? Konačno, da li smo sa NATO toliko razvili saradnju da smo njegovim pripadnicima dali imunitet kao da smo u tom paktu, dok Ruskoj humanitarnoj misiji izbegavamo da pružimo mnogo manje od toga, a što smo odavno obećali? Ili je obrnuto - upitao je Anđelković, naglasivši da odgovore dobro znamo.

On je naveo da "smo skoro hipnotisano dugo išli EU stranputicama zanemarujući mnoge druge strane svijeta".

- To se donekle, samo donekle, u poslednjim godinama promenilo, ali i dalje naši zvaničnici pričaju da su EU integracije za Srbiju prioritet. Otuda, ako na nekoga imamo pravo da se ljutimo to je onda Brisel koji nas tretira maćehinski. I u redu je što se državni vrh sada na njega ljuti. S druge strane i te kako imamo razloga da budemo zahvalni Moskvi za pomoć u vezi sa odbranom vitalnih nacionalnih interesa, od opstanka Republike Srpske do odbrane Kosova i Metohije /koje je pitanje koliko kao država adekvatno branimo ali to je već druga tema, stvar nije do Rusa/. Bilo je potrebno i da Ruskoj Federaciji blagovremeno odamo priznanje za pomoć oko sprečavanja širenja korone. U okviru paketa pomoći Srbiji u kontekstu epidemiološke pretnje, Ruska humanitarna misija u našoj zemlji munjevito je reagovala. Primera radi odmah je u saradnji sa domovima zdravlja u Medveđi i Požegi započela sa dijagnostičkim pregledima potencijalno ugroženih ljudi. U tu svrhu su korišćenje od Rusije ranije donirane pokretne ambulante opremljene svim potrebnim sredstvim - podsjetio je Anđelković, upitavši da li je javnost o tome na vrijeme čula od medija sa nacionalnom frekvencijom.

On je odgovorio da nije, te da su svi naknadni pokušaji da se to kompenzuje ne mijenjaju ono što je u početku učinjeno.

"Ako možemo da razumemo što se prema Rusiji odnose negativno opoziciona prozapadna sredstva informisanja ili ona slične geopolitičke orijentacije koja su svoje usluge iznajmila vladajućoj ekipi, zapanjujuće je da su se prema Moskvi neko vreme ignorantski odnosili mediji bliski vlastima koji se predstavljaju kao patriotski", naveo je Anđelković u autorskom tekstu.

On je istakao da su Rusi reagovali a da još nije bilo kineske pomoći.

- Delovali bi i mnogo opsežnije, slično kao tokom poplava 2014, da se zvanična Srbija odmah obratila Moskvi. Ali ona to nije učinila. Uprkos tome što su nam Rusi prvi i to samoinicijativno priskočili u pomoć, od strane vrha naše vlasti u početku im nije upućena ni jedna jedina reč pohvale, kao ni zahtev za dodatnim angažovanjem ljudi i tehnike iz Rusije.Umesto toga slušali smo teatralna obraćanja za pomoć Pekingu, propraćena srceparajućim zahvaljivanjima iako nam do tada iz Kine nije stigla nikakva pomoć. Međutim, pošto je ona stigla, što je dalo osnov za pompezni doček i propagandni udar u prilog srpsko-kineskog 'bratstva', usledio je zahtev Beograda Kremlju da nam uputi dodatnu pomoć. U provladine medije je, ali i tada diskretno, puštena informacija o već postojećoj ruskoj podršci - istakao je Anđelković.

On je naveo da pretpostavlja da je namjera bila da se ne zasjeni "kineski spektakl", a poslije toga je pragmatično zatražena potpora od Moskve i, da se ona baš ne naljuti, upućena joj je po koja topla riječ.

- Na pomenuti zahtev Beograda Moskva je momentalno odgovorila pozitivno. Kako je Lavrov rekao: 'Rusija će, kao i uvek, pomoći Srbiji'. Od Kremlja smo dobili uveravanje da će na bilo koji način za koji procenimo da nam je koristan i zatražimo tu vrstu potpore, Rusija biti uz nas. Samo treba da tražimo a ne da namerno ćutimo pa onda optužujemo Moskvu da nas se nije setila. Naša administracija je svakako znala i pre odgovora zvanične Moskve da će on biti pozitivan. Pa zašto je onda oklevala da se odmah adekvatno obrati Ruskoj Federaciji? I zašto je nju medijski ignorisala? To da je htela da Kini pruži priliku za posebnu počast jasno je, ali zašto joj je to toliko bitno - naglasio je Anđelković?

On je ocijenio da je teško na to pitanje dati pravi odgovor i da nema sumnje da je Kina važan ekonomski partner Srbiji ali u okolnostima kada se završava izgradnja "Јužnog toga dva" ili kako se on sada imenuje "Turskog toga" kroz Srbiju /sa značajnim učešćem koji će to ove godine imati u bruto domaćem proizvodu/ – o čemu se uglavnom ćuti da ne bi revoltirali Vašington – neozbiljno je reći da je Moskva manje važan privredno-energetski činilac od Kine.

On je konstatovao da je u /geo/političkoj sferi tim prije tako.

- Kada je reč o sprečavanju dalje centralizacije BiH, odnosno pružanju podrške Republici Srpskoj, tu se značaj Moskve ne može ni uporediti sa kineskim. Naprosto, Peking se drži po strani. U vezi sa Kosovom i Metohijom nije baš tako, ali podrška koju tu imamo od njega samo je senka ruske. Kada se radi o odbrani ugrožene Srpske pravoslavne crkve od strane totalitarnog crnogorskog režima, odnosno podršci srpskom narodu u Crnoj Gori izloženog svim mogućim pritiscima, značaj Kine je još manji nego po pitanju Republike Srpske. Sagleda li se sve to, jasno je da nam je, uz svu povećanu ulogu Kine, Rusija mnogo veći oslonac - konstatovao je Anđelković.

Uprkos tome, navodi on, Beograd, ne samo prethodnih dana već i mjeseci, upućuje Pekingu pohvale kao da se radi o dodvoravanju vođstva jedne kineske provincije centralnim liderima tamošnje svemoćne komunističke partije.

- Stigli smo do toga da se tokom ceremonijalnih obraćanja javnosti, umesto uklonjenih EU, uz srpske zastave pojave i kineske. Uz to i da se kineski lekari /ne umanjujući njihov značaj/, na način koji je ponižavajući za našu medicinsku struku, predstavljaju kao antički heroji koji su došli među divljake da ih poduče osnovnim stvarima - ocijenio je Anđelković.

On je upitao da li je tu riječ o iracionalnoj fascinaciji Kinom koja se može porediti sa pređašnjim EU fanatizmom ili je u pitanju procjena da uz svo nadmetanje sa Pekingom, relevantni evroatlantski centri moći mnogo lakše podnose saradnju Srbije sa tom silom, koja je i prostorno i civilizacijski daleko, nego sa Rusijom koja je u svakom pogledu bliska?

- Možda se, nadovezujem se na već rečeno, u našem establišmnentu - koji se pomalo distancira od EU ali ostaje blizak nekim drugim evroatlantskim formalnim i neformalnim strukturama - procenjuje da se one rukovode logikom klin se klinom izbija, pa trpe na našim prostorima po sebe manje opasan /kineski/ faktor, radi eliminacije onoga /ruskog/ koga, osnovano ili ne, ali utemeljeno na hladnoratovskom nasleđu, doživljavaju ovde kao primernu pretnju. Uz to naši zvaničnici, stiče se neodoljiv utisak, da ne bi revoltirali srpsku javnost kivnu na Zapad, delom kao dopunu, delom kao zamenu Rusiji, polako ali sigurno uvode Kinu. Tako se ne pravi radikalan zaokret ma koje vrste ali se stvara geopolitička papazjanija slična unutrašnjepolitičkom konceptu znanom kao 'Keč ol' /catch all/, koji podrazumeva da se pod jednim liderskom plaštom okupljaju sve moguće ideološke opcije koje su spremne da budu kooperativne. To sve, na unutrašnjem i spoljnjem planu u nekom narednom koraku, ako to vlast proceni da je oportuno, teorijski otvara mogućnosti za razne manevre - istakao je Anđelković.

Sa lično-partijskog stanovišta možda je to i dobro, dodaje on, ali kada je riječ o nacionalnom interesu nije.

"Pogotovo što iza tihog propagandno-alhemičarskog pokušaja da se istorijski utemeljena rusofilija Srba pretvori u obožavanje Kine - a i da se, uzgred budi rečeno, prema Rusiji promoviše snishodljiv odnos kao što se to sada čini u odnosu na azijsku silu, bilo bi mi neprijatno - možda krije i neka mnogo gora kombinacija od pomenute, u koje su uključene neoliberalne perjanice sa kojima je deo naše vlasti i dalje blizak, a koje prave čudne saveze sa Kinom protiv Trampa. Svakako je cilj i, na primer Soroša, kao i oficijelnog Pekinga, da on izgubi izbore. Ipak, nadam se da to nije slučaj kada se radi o zvaničnom Beogradu, pa neću sada u to šire da ulazim", naveo je Anđelković.

Ono što jeste slučaj, kaže on, to je da su ne samo eksponenti tih krugova, već i drugi ključni američki klijenti, prethodnih dana išli toliko daleko u ispoljavanju mržnje prema Rusiji da su sprečavali rusku dostavu neophodne pomoći od Korone /ili još više haosa izazvanog strahom od nje koji je tamošnji loš medicinski sistem doveo do kolapsa/ veoma ugroženoj Italiji.

- Radili su agresivno kao da je u pitanju vojna oprema za protivničku stranu, a ne humanitarna podrška ugroženom narodu 'savezničke' Italije, ali to nisu činili bez razloga. Јer, ruska pomoć ne samo što je ogromna već je i tako profilisana da je svrsishodnija od bilo koje druge. To je lako uočljivo i samim time je propraćeno burom proruskih osećanja ne samo u Italiji, koja se oseća izneverno od svojih navodnih atlantskih prijatelja, već i u drugim zemljama svest čijih građana nije potpuno kontaminirana antiruskom propagandom - naglasio je Anđelković.

On je naveo da se Rusija lažno predstavlja kao bauk sa ciljem da se između nje i drugih evropskih naroda iskopa nepremostiv ponor, a tome svakako ne pogoduje istina u vezi sa tim da je ona, kad god se desi neka tragedija, bila i ostala solidarna sa ostatkom Evrope.

- Rusija se i te kako oseća delom evropskog kulturnog kruga /kome uistinu i pripada/ i više je nego na drugim meridijanima /gde takođe humanitarno deluje/ spremna da priskoči u pomoć kada je to potrebno. Sprečavaju je da to učini ali po pravilu ona uspe da mnogo pomogne. Onda je do neke naredne krize potrebno ulagati veliki narod da se njena uloga gurne u drugi plan. No, ni crni evroatlantski magovi nisu u stanju da sasvim anuliraju sećanje ljudi na rusku pomoć. Tako je danas ali je tako bilo i u prošlosti. I kada se radi o spremnosti Rusije da pomogne, ali i o upornosti njenih neprijatelja da to omalovaže, obesmisle, ocrne. Da ne idemo dalje od Italije. Nju, konkretno sicilijanski grad Mesinu, 28. decembra 1908. godine pogodio je strašan zemljotres. Po razornim posledicama i broju poginulih /oko 60.000 u prvoj fazi a sa kasnije preminulim od povreda i do 80.000/, to je bio najstrašniji zemljotres u Evropi u 20. veku. I ko je prvi pritekao Italijanima u pomoć? Rusi", podsjetio je Anđelković.

Igrom slučaja, naveo je on, nedaleko od obala Sicilije nalazila se jedna eskadra ruske ratne mornarice. Rusi su munjevito reagovali te su se iskrcali i pritekli u pomoć stanovništvu razorenog grada. Smatra se da su samopožrtvovano spasli hiljada života. To Italijani pamte do danas. O tome svjedoči i monumentalni spomenik ruskim mornarima u Mesini. Kao što i činjenica da je to djelo jednog italijanskog vajara iz 1911. dobilo adekvatno mjesto tek 2012. godine govori o upornosti i sistematičnosti kontraakcija ruskih neprijatelja, naveo je politički analitičar.

"Mi Srbi sve to treba da imamo u vidu ali i činjenicu da su ruski vojnici, ubrzo pošto su nedavno stigli u Italiju, u znak sećanja na NATO agresiju na Srbiju koja je započela takođe u martu ali 1999. godine, uz ruske istakli i srpsku zastavu. Rusija nam je kroz istoriju mnogo puta pomogla. I danas nam pomaže. Dobro je da Kina bude sve jača. To doprinosi globalnoj ravnoteži, ali nismo niti ćemo biti u zoni njenog većeg uticaja. Ni kada se radi o Rusiji nismo u sferi njene dominacije ali jesmo na jednoj značajnoj trasi njenog uticaja. U prilog rusko-srpskih veza rade i prošli vekovi, odnosno dubinska osećanja oba naroda. Otuda, samo na krilima ruske geopolitike nešto možemo da postignemo za sebe. Tim pre što posle predstojećih američkih predsedničkih izbora, ako Tramp pobedi /a po svemu sudeći hoće/, rusko-američki odnosi ući će u novo razdoblje. Tu preveliko vezivanje za Kinu može da bude kontraproduktivno - ocijenio je Anđelković.

Ako naša vlast već toliko priča o racionalnom pristupu politici, onda bi to morala u većoj meri da demonstrira, bez želje da potcenim kineski politički značaj i ekonomski domet. Budimo i prema njoj, kao i prema Rusiji i svima drugima koji nam na neki način pomažu, zahvalni, ali promišljeno gledajmo svoje interese i imajmo razumne prioriteta u međunarodnim odnosima, poručio je Anđelković.