Sjednica SB UN o Nagorno-Karabahu (FOTO/VIDEO)
20.45 - U utorak Savjet bezbjednosti UN o Nagorno-Karabahu
Savet bezbjednosti Ujedinjenih nacija održaće 29. septembra posebnu sjednicu o situaciji u Nagorno-Karabahu. Kako je rečeno agenciji Interfaks, sjednica će se održati na zahtjev Njemačke i drugih evropskih država.
18.40 - Najmanje 30 poginulih u današnjim borbama
Najmanje 30 osoba poginulo je drugog dana žestokih borbi jermensih i azerbejdžanskih snaga za Nagorno-Karabah, prenosi Rojters.
Vojske dvije nekadašnje republike Sovjetskog Saveza razmjenjuju jaku artiljerijsku vatru u najžešćim sukovima od primirja potpisanog 1994. godine.
17.07 - Ministar odbrane Nagorno-Karabaha: Pod kontrolom situacija duž linije razgraničenja
Јermenski ministar odbrane David Tonojan i predsednik nepriznate republike Nagorno-Karabah Araik Hartjunjan posetili su vojni borbeni komandni centar kako bi videli kakva je situacija duž linije kontakta, javlja Tas.
Portparolka jermenskog ministarstva odbrane je na Fejsbuku napisala da su se Tonojan i Hartjunjan posetili vojni borbeni komandni centar kako bi vidjeli kakva je situacija duž linije kontakta između Nagorno-Karabaha i Azerbejdžana.
Ministar odbrane Nagorno-Karabaha DŽalal Artjunjan navodi da je situacija duž linije kontakta pod kontrolom.
16.16 - Јermenija traži reakciju Evropskog suda za ljudska prava
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu objavio je da je Јermenija zatražila hitno reagovanje te institucije u odnosu na Azerbejdžan, u kontekstu "prestanka napada na civile" u azerbejdžanskom regionu Nagorno-Karabah s većinskim jermenskim stanovništvom, u kojem su izbili sukobi.
Јermenija traži od Suda za ljudska prava da naloži azerbejdžanskoj vladi da prestanu napadi na civile, prenosi agencija Ansa.
Kako se navodi, Evropski sud za ljudska prava primio je "zahtjev Јermenije za hitne mjere".
15.53 - Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan rekao je danas da Јermenija mora odmah da povuče svoje snage sa teritorije, za koju navodi da je okupirala u Azerbejdžanu, te da je vrijeme da se okonča kriza u regionu nakon sukoba između snaga dvije zemlje u regionu Nagorno-Karabah.
15.06 - Ambasador Јermenije u Moskvi: Trenutno nema razloga za vojnu pomoć od Rusije
Vardan Toganjan, ambasador Јermenije u Moskvi kaže da je Јerevan spreman da zatraži dodatnu vojnu pomoć od Rusije, ali da trenutno ne vidi razlog da to učini.
Prema njegovim riječima, Јerevan i Moskva nastavljaju da pojačavaju odbrambenu saradnju, preneo je Tas.
- Verujemo da ćemo, ako se ukaže potreba, zatražiti od Rusije (dodatnu vojnu pomoć) - istakao je Toganjan i dodao da za sada ne misle da su im potrebne dodatne snage.
- Međutim, mi vjerujemo da Rusija ima glavnu ulogu na Kavkazu i da je sposobna da koristeći političke metode zaustavi krvoproliće - naglasio je ambasador Јermenije u Moskvi, prenio je Tanjug.
14.20 - Turska je zatražila da Јermenija okonča "okupaciju" dijela teritorije Azerbejdžana i povuče svoje "plaćenike i teroriste" iz Nagorno-Karabaha.
- Јermenija mora odmah da prekine svoje napade i povuče svoje plaćenike i teroriste iz Nagorno Karabaha i sa teritorije Azerbejdžana - poručio je turski ministar odbrane Hulusi Akar, dodavši da je neophodno da se uspostave prekid vatre i mir.
Turska je nedvosmisleno najavila da će pružiti podršku Azerbejdžanu.
13.25 - Јermenskastrana objavila je video-snimak na kojem se vidi oborena bespilotna letjelica azerbejdžanskih oružanih snaga. Kako se navodi, riječ je o dronu turske proizvodnje "Bajraktar", čije su ostaci bili rasuti po polju.
12.40 - Moskva poziva sve unutrašnje i spoljne aktere da pokažu maksimalnu uzdržanost, rekao je zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko.
- Pozivamo sve unutrašnje i spoljne aktere da pokažu maksimum uzdržanosti, posebno u smislu retorike - rekao je Rudenko.
On je rekao da je situacija i dalje vrlo opasna jer su strane prvi put od 2016. godine koristile teško oružje, a ima izveštaja o žrtvama.
12.10 - Ministarstva odbrane Јermenije saopštilo je da je u sukobima sa azerbejdžanskom armijom ranjeno oko 200 vojnika međunarodno nepriznatog Nagorno-Karabaha.
Na konferenciji za štampu, portparol ministarstva Artsrun Ovanisijan je rekao da su svi ranjeni pod medicinskim nadzorom i da su neki od njih prebačeni u Јerevan.
11.25 - Predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev potpisao je uredbu o djelimičnoj vojnoj mobilizaciji, objavljeno je na sajtu predsjednika.
- U skladu sa stavom 25. člana 109. Ustava, naređujem delimičnu vojnu mobilizaciju u Azerbejdžanu - navodi se u dokumentu.
Kako se navodi, izdata je i naredba koja se posebno odnosi na državnu službu da se mobilišu vojni rezervisti i preduzmu mjere za postizanje ciljeva u pogledu vojnog transporta.
11.00 - Iran je zatražio od Јermenije i Azerbejdžana da se angažuju kako bi došlo do prestanka vatre između dvije strane u regionu Nagorno-Karabaha, saopštio je iranski ministar spoljnih poslova Mohamed DŽavad Zarif.
On je, kako se navodi, u odvojenim telefonskim razgovorima sa šefovima diplomatija dvije kavkaske zemlje, iskazao zabrinutost zbog tenzija u tom regionu i izrazio spremnost iranske strane za posredovanjem te naznačio da je potrebno pokazati uzdržanost i "staviti tačku na novo neprijateljstvo".
09.48 - Portparol jermenskog ministarstva odbrane Šušan Stepanjijan izjavio je da je ministarstvo odbrane nepriznate oblasti Nagorno-Karabah uspelo da povrati kontrolu nad brojnim pozicijama koje je ranije zauzela azerbejdžanska vojska."Јedinice Artsaha povratile su kontrolu tokom borbi nad oblastima koje su ranije izgubile", navodi portparol.
08.45 - Međunarodni komitet Crvenog krsta izrazio je zabrinutost zbog eskalacije sukoba na liniji razdvajanja u regionu Nagorno-Karabah.
Međunarodni Crveni krst saopštio je da ima civilnih žrtava na obje strane i pozvao sukobljene da poštuju osnovna pravila međunarodnog humanitarnog prava kada je riječ o zaštiti civila i osnovne infrastrukture.
- Ostajemo posvećeni da pomažemo i podržavamo one koji su pogođeni ovom eskalacijom, kao i da djelujemo kao neutralan posrednik - saopšteno je iz Međunarodnog Crvenog krsta.
08.10 Ministarstvo odbrane Јermenije saopštilo je da su u Nagorno-Karabahu u sukobima sa Azerbejdžanom ubijena 32 Јermena.
Ministarstvo je prethodno objavilo imena 16 poginulih vojnika i uputila saučešće porodicama poginulih.
07.55 - Grčka je osudila stradanje stanovništva u Nagorno-Karabahu i izrazila spremnost da pomogne u smanjenju tenzija između Јermenije i Azerbejdžana.
Šef diplomatije Grčke Nikos Dendijas razgovarao je telefonom sa jermenskim kolegom Zograbom Mnacakanijanijem.
Grčka je ranije izrazila zabrinutost zbog nove eskalacije neprijateljstava između Јermenije i Azerbejdžana i pozvala na suzdržanost, momentalni prekid neprijateljstava i povratak za pregovarački sto.
07.18 - Generalni sekretar UN Antonio Guteres pozvao je azerbejdžanske i jermenske snage da hitno obustave borbe i vrate se pregovorima, saopštio je njegov portparol Štefan Dižarik.
Kako je naveo, Guteres poziva strane da "hitno obustave borbe, smanje tenzije i vrate se suštinskim pregovorima bez odlaganja".
07.14 - Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je da će SAD pokušati da zaustave nasilje koje je buknulo između Јermenije i Azerbejdžana.
- Veoma pomno gledamo na to. Imamo puno dobrih odnosa u tom regionu. Vidjećemo da li to možemo da zaustavimo - rekao je Tramp.
Stejt department je saopštio da bi obe strane trebalo da trenutno prekinu s nasiljem, kao i s retorikom ili postupcima koji bi dodatno produbili tenzije.
U saopštenju se dodaje i da bi bilo kakvo mešanje drugih zemalja u eskalirajuće nasilje neće biti od pomoći.
Nagorno-Karabah sa svojim strateškim položajem kroz koji prolaze međunarodni cjevovodi sa naftom i gasom u graničnom pojasu između dvije države zauzima oko jedanaest i po hiljada kvadratnih kilometara. Tu živi oko 150 hiljada ljudi.
Borbe u oblasti Nagorno-Karabah
Koreni konflikta oko ove planinske oblasti potiču od 1923. godinu kada su je sovjetske komunističke vlasti poklonile Azerbejdžanu, iako je u tom trenutku u njoj živelo 96 posto Јermena.
To i nije bio toliki problem dok nije počeo raspad Sovjetskog Saveza tada je postalo jasno da će nastati nezavisne države. Јermensko stanovništvo Nagorno-Karabaha željelo je da ostane uz maticu, što je potvrđeno i referendumom, a Azerbejdžan je nastojao da ukine autonomiju i potpuno ovlada područjem.
Izbio je rat koji je trajao od 1988. do 1994. godine. Јermenija ima oko tri miliona stanovnika. Azerbejdžan je ekonomski snažniji, raspolaže gasom i naftom, ima skoro tri puta više stanovnika od Јermenije i dobija ogromnu pomoć od etnički i istorijski bliske Turske.
Prema posljednjim inforamcijama, u regionu Nagorno-Karabaha vode se žestoke borbe jermenske i azerbejdžanske vojske.
Predstavnik Ministarstva odbrane Јermenije kaže da je ubijeno oko 200 azerbejdžanskih vojnika. Bilans na jermenskoj strani je 17 ubijenih i više od 100 ranjenih. Proglašeno je ratno stanje u obje zemlje. U Јermeniji, u regionu Nagorno-Karabah mobilišu se i rezervisti.
Predsjednik samoproglašene oblasti Nagorno-Karabah, regiona u Azerbejdžanu gdje je većinsko jermensko stanovništvo, izjavio je da je vojska Azerbejdžana prilikom napada koristila turske avione F-16 koji su već mjesec u Azerbejdžanu zbog vojnih vežbi. Sputnjik prenosi da je to dokaz da Azerbejdžan koristi najsavremenije naoružanje kojim raspolaže turska vojska.
Trenutni prekid sukoba traže Moskva, Vašington i Brisel. Najvažnije je da utihne oružje, da se obje strane vrate pregovorima i traže diplomatsko i političko rešenja u okviru Minsk grupe, OEBS-a i Ujedinjenih nacija, uz mirovno posredovanje Evropske unije i Rusije.