Višnjić: Britanci lažirali izvještaje i o Krstiću
Višnjić je rekao da je veoma iznenađen što je Mehanizam za međunarodne krivične sudove u Hagu izabrao Veliku Britaniju za zemlju u kojoj će prvi predsjednik Republike Srpske Radovan Karadžić izdržavati kaznu, posebno imajući u vidu iskustvo sa Krstićem.
Višnjić je napomenuo i da su britanske vlasti, poslije napada na Krstića u kojem zamalo nije ubijen, umanjivale svoju odgovornost.
- Sećam se da je sudija Patrik Robinson bio veoma ljut i naložio da Krstića vrate u Holandiju, ne zbog napada na njega nego zbog tog lažiranja. Krstić je u Engleskoj sve vreme bio diskriminisan i imao neprimeren tretman. Bezbednost mu je konstantno bila ugrožena, a uskraćena su mu i silna prava, od šetnje do časopisa, i odnosa službenika prema njemu", rekao je Višnjić za Večernje novosti.
Generalova kćerka Tamara Krstić istakla je da njen otac sada sigurno ne bi bio živ da je ostao u zatvoru u Velikoj Britaniji, gdje ga islamski ekstremisti prije 11 godina zamalo nisu zaklali.
Ona je navela da su jedan Albanac i dvojica muslimanskih ekstremista 7. maja 2010. godine ušli u ćeliju njenog oca i oborili ga na pod, isjekli ga žiletom stavljenim u četkicu za zube i pokušali da zakolju.
- Nekoliko milimetara je nedostajalo da mu preseku glavnu arteriju na vratu. Preživeo je jer je za islamistima ušao jedan Englez, zatvorenik i počeo da viče, pa su odmah dotrčali stražari. Doneli su peškire da zaustave krvarenje - rekla je Krstićeva.
Prema njenim riječima, general sada kaznu izdržava u zatvoru u Poljskoj gdje radi u biblioteci.
Novosti navode da je Karadžić u svom dopisu Mehanizmu, prije nego što je odluka o njegovom premještanju u Veliku Britaniju donesena, kao argumente zbog čega za njega ta zemlja nije prihvatljiva da u njoj izdržava kaznu naveo da bi njegovo prisustvo bilo veliko iskušenje za neke ekstremiste.
On je naveo da bi jedina mjera protiv te opasnosti bila samica, ali da to ne bi bili humani uslovi za ostatak njegovog života.
Karadžić je napisao i da je Velika Britanija bila veoma aktivan učesnik u jugoslovenskoj krizi sa značajnim angažmanom na strani srpskih protivnika, a da su tokom konflikta u BiH Britanci zauzeli neprijateljski stav prema Srbima i podržavali islamsko–fundamentalističku stranku SDA.
Prema njegovim navodima, Vlada Britanije ima sve dokaze o odgovornostima za događaje u BiH, ali je pokazala veoma slab interes da se istina ustanovi. "Doći će vrijeme kada će svima biti poznato i kada će se zemlje koje su učestvovale u ovom nepravednom poduhvatu stidjeti što ne želim Velikoj Britaniji", napisao je Karadžić u dopisu Mehanizmu.
Novosti navode saznanja da Karadžić ne želi da služi kaznu u Velikoj Britaniji ni iz moralnih razloga jer ne može da oprosti Englezima to što su bili predlagači Rezolucije o Srebrenici u UN, kojom bi se srpski narod proglasio genocidnim.
Karadžić /75/ je 2016. godine prvostepeno osuđen na 40 godina zatvora, a nakon žalbenog postupka sud u Hagu mu je 2019. godine izrekao kaznu doživotnog zatvora.
Prvi predsjednik Republike Srpske uhapšen je u Srbiji i predat Tribunalu u Hagu 2008. godine. Nakon izricanja presude bio je u pritvorskoj jedinici u Hagu.
Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije potvrdilo je 12. maja da će Radovan Karadžić nastaviti izdržavanje kazne na njenoj teritoriji. Odbrana Radovana Karadžića uložila je prigovor na odluku Mehanizma da Karadžić bude prebčen u Veliku Britaniju.