Dodik najavio po 100 KM za borce, mlade i penzionere (VIDEO)
Iz budžeta će biti izdvojeno oko 50 miliona maraka.
Usvajanjem rebalansa, biće obezbjeđeno skoro 160 miliona maraka što će omogućiti isplatu za 10% uvećanih plata, penzija, socijalnih i boračkih davanja.
Dodik je zaključio da je ekonomska i politička situacija u Republici Srpskoj stabilna, a da je na nivou BiH stanje složeno.
Tome je u značajnoj mjeri doprinijela međunarodna zajednica što se moglo vidjeti i u Savjetu bezbvjednosti.
Za tri kategorije stanovništva u Republici Srpskoj stiže jednokratna novčana pomoć. Na nju mogu računati mladi, borci, ali i penzioneri kojih je u Srpskoj oko 270 hiljada.
Ovo je samo jedna od institucionalnih mjera kojima vlast nastoji pomoći građanima u periodu globalnih ekonomskih poremećaja.
- Prije svega mladima po 100 KM koje treba isplatiti do kraja trećeg kvartala, zatim borcima i penzionerima. To je iznos od oko 50 miliona. Obrazloženje jeste da se penzionerima pomogne za zimnicu, omladini da nabave udžbenike - istakao je Dodik.
U narednim sedmicama biće usvojen rebalans budžeta kojim će ranije najavljena politika povećanja budžetskih davanja za 10% biti sprovedena u djelo. Sve to će budžet koštati skoro 160 miliona maraka.
Na veće plate mogu računati sudije i tužioci, a Vlada je donijela i niz stimulativnih mjera kojima će biti pružena pomoć realnom sektoru.
Dodik kaže da je topli obrok vještačka tema i da je to pitanje riješeno onog trenutka kada su Sindikat i strukture Vlade Republike Srpske prihvatile povećanje od 10 odsto.
- Zadovoljni smo što je Vlada Srpske sa socijalnim partnerima donijela mjere i obezbijedila povećanje plata i penzija za 10 odsto, što na godišnjem nivou znači dodatnih 84 miliona KM za povećanje penzija, 58 miliona KM za povećanje plata, 14 miliona KM za povećanje davanja za borce i više od tri miliona KM za socijalnu zaštitu. To ukupno iznosi 159 miliona KM, što će biti obuhvaćeno rebalansom budžeta - pojasnio je Dodik.
Republika Srpska ima najmanje stope zaduženosti u regionu. O ekonomskoj stabilnosti govore podaci da je ukupan dug smanjen i iznosi 48% domaćeg proizdvoda, dok je javni dug ispod 40%, što je daleko od parametara koje je Evropska unija propisala kao mjeru fiskalne konsolidacije.
Dodik podsjeća da je Srpska uradila svoj dio posla po pitanju ukidanja akciza i uvođenja nulte stope PDV-a, ali da je inicijativa blokirana u Sarajevu.
Na sjednici Predsjedništva SNSD-a usvojena je i odluka o izboru kandidata za predstojeće izbore. SNSD neće staviti potpis na zajedničku izjavu kojom bi se sve strane u BiH obavezale da nakon izbora pristupe mijenjaju izbornog zakonodavstva.
- Bude li to tražila briselska administracija - na takvo nešto nećemo pristati - jasan je Dodik.
- Јa sam protiv prolongiranja izbora. Izbori treba da se održe 2. oktobra. Iskustva sa lokalnih izbora pokazala su da to ima samo veću štetu nego korist - navodi lider SNSD-a.
Dodaje da je pitao da li oni prejudiciraju izborne pobjednike pa traže da se to potpiše.
- Mi nećemo ulaziti u taj aranžman, da odmah znaju da nas ne trebaju zvati na tu priču. To je stvar nove vlasti, odnosa. Potrebno je da se mijenja, ali mi nismo spremni da se prave šarade te vrste. Nismo uspjeli 10 godina, hajde sada da se dogovrimo da ćemo u naredne četiri godine. Nećemo - kategoričan je Dodik.
A koliko je politička situacija u BiH složena ne govore samo problemi oko izbornih reformi. So na radu dodala je farsa u Savjetu bezbjednosti.
Ipak, to što se Kristijan Šmit pojavio u Njujorku, ne znači da je BiH dobila visokog predstavnika - kaže Dodik.
- Potpuno intelektualno ponižavajući procesi koji idu za tim da se samo učešće na nekoj sjednici proglašava imenovanjem. To za svakog ko je normalan nije imenovanje, već učešće. Ne postoji visoki predstavnik. Međunarodna zajednica je izgubila kredibilitet, ona je na strani muslimana u BiH - zaključio je Dodik.
Dodik smatra da briselska administracija, ali i Stejt department očigledno teže ka problemima, a ne rješenjima.
Dodaje da Srpska ostaje privržena poštovanju Ustava, a neće se odstupati ni od započetih procesa u Narodnoj skupštini koji se tiču vraćanja nadležnosti.