Za članstvo Srbije u EU 43 odsto građana
Prema ovom istraživanju, u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije, kada bi sutra bio održan referendum sa pitanjem "Da li podržavate članstvo Srbije u EU?", protiv članstva bi se izjasnilo 32 odsto građana, uopšte ne bi glasalo 13 odsto, a 12 ne zna šta bi odgovorilo.
Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, ostala visoka, tako da dvije trećine /65 odsto/ smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije države.
Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas koje je davala EU, 28 odsto ispitanika je od ponuđenih odgovora prepoznalo da je EU najveći donator Srbiji, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška.
U saopštenju ovog ministarstva se napominje da su u periodu od 2000. do kraja 2020. godine EU i njene države članice sa 5,3 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava doprinijeli razvoju Srbije, a da su najveći bilateralni donatori Njemačka, Švedska i Italija.
Trećina ispitanika upoznato je sa činjenicom da se u Srbiji sprovode projekti finansirani EU sredstvima, posebno u oblastima zaštite životne sredine, obrazovanja, zdravstva, nauke i inovacija, prekogranične saradnje, energetike, kulture, transporta, poljoprivrede, razvoja privatnog sektora, reforme javne uprave i pravosuđa i unutrašnjih poslova.
U pograničnim oblastima taj procenat je mnogo veći jer čak polovina ispitanika /48 odsto/ zna da se u njihovim sredinama sprovode projekti u okviru prekogranične saradnje, a više od 80 odsto njih se u potpunosti ili djelimično slaže da vide konkretne rezultate sprovođenja ovih projekata finansiranih iz fondova EU.
Јednak je broj građana, 38 odsto, koji smatraju da bi i država i oni lično imali koristi /ili mnogo koristi/ od članstva Srbije u EU.
Najviše koristi od ulaska Srbije u EU građani smatraju da će imati velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća /35 odsto/, zdravstvo /11 odsto/, školstvo /10 odsto/, te sudstvo i socijalna zaštita /po sedam odsto/.
S druge strane, 21 odsto građana misli da će domaća poljoprivreda najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU.
Borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema /po 17 odsto/, bolju zaštitu ljudskih prava, te reformu obrazovnog sistema /po 12 odsto/ i reformu pravosuđa /11 odsto/ građani vide kao najznačajnije i kao one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život.
Sljedeće po važnosti građanima su unapređenje poljoprivrede /11 odsto/ i bolja zaštita životne sredine /10 odsto/.
Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU /15 odsto/, više mogućnosti zapošljavanja /14 odsto/, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi /13 odsto/, ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.
U saopštenju se dodaje da je zanimljiv podatak da je najveći procenat građana izrazio spremnost da, ako je to s ciljem ulaska u EU, izmijeni dosadašnje životne navike, a to se odnosi na aktivnosti u svakodnevnom životu i da, na primjer, počne da odvaja smeće za reciklažu, da plaća kauciju za PET ambalažu, da štedi energiju i vodu, pa je njih čak 41 odsto se izjasnilo da su za to spremni.
Trećina građana navodi da bi bila spremna da mijenja i svoje radne navike sa istim ciljem, prije svega radno vrijeme, dužinu godišnjeg odmora, beneficije koje na poslu ima.
Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voljeli da žive, građani kao uzor najprije navode Švajcarsku /25 odsto/, a potom Njemačku /20 odsto/ i Norvešku /14 odsto/.