Drecun: Kurti očigledno nema namjeru da utiče na smirivanje sitaucije na KiM
On je za Tanjug rekao da takođe treba vidjeti da li će Priština diplomatskim kanalima, ako ne javno, da pošalje nekakav odgovor na ono za šta je postavljen rok od dva dana.
- Mada, koliko čujemo Kurti kaže da njemu nikakav ultimatum ni rok nisu postavljeni i očigledno da nema baš nikakvu nemjeru da učini nešto da se situacija smiri i da zapravo koristi situaciju, koja je prvenstveno uzrokovana time što Zapad žuri da se postigne nekakav dogovor između Beograda i Prištine - rekao je juče Drecun.
Navodi da je Eskobar sada izgleda korigovao neka očekivanja o tome da osnovni elementi što se tiče sporazuma između Beograda i Prištine mogu da se dogovore do kraja ljeta.
- On sada već govori da to može da bude i do kraja godine, a spominje i neku možda novu buduću vladu, koja bi mogla da donese odluku o osnivanju ZSO - naveo je on.
Istakao je da se od Kurtija ne može očekivati da utiče na smirivanje krize.
- Mislim da je ovo njegova izlazna strategija u suprotstavljanju formiranju ZSO, jer ako nema ovakvih kriza u većem ili manjem obimu, on će morati da krene u to, što je za njega nepremostiv problem, jer je zapravo na vlast došao sa obećanjem da neće biti formiranja ZSO - naglasio je Drecun. Dodaje kako je poltički Zapad zamislio da krizu deeskalira na dva načina - jedan je kratkoročni, a drugi dugoročni.
- Taj dugoročni ima tri tačke - deesklaciju, odražavanje izbora uz učešće Srba na njima i formiranje ZSO, a ovaj kratkoročni deo se odnosi na deeskalaciju, koju je Eskobar definisao u takođe tri tačke - povlačenje tih nazovi gradonačnika sa sjevera KiM, koji su izabrani sa tri ili jedan odsto, zatim povlačenje pripadnika specijlanih parapolicijskih snaga iz zgrada opština, ali ne i njihovo povlačenje sa sjevera KiM specijalne poslicije i treće - da Srbi prestanu sa protestima - rekao je predsjednik Odbora za Kosovo i Metohiju.
Istakao je da, kada su pitanju protesti, srpski narod treba da pokaže koliko je odlučan da se suprotstavi otimanju srpskih opština od privremenih institucija samouprave u Prištini, ali i da je najavžnije da ti protesti budu mirni i da nema konfilkata sa KFOR-om.
On je podsjetio da su parapolicijske jedinice iz Prištine izazvale onaj sukob, dok su Srbi protestovali gandijevskim metodama.
- Ovaj kratkoročni deo je apsolutno prihvatljiv i moći će samo deo krize da reši, ali Kurti se i tome opire, jer ne namerava ni te gradonačelnike da izvuče i da ih prebaci na neke druge lokacije - naveo je Drecun. Dodaje da je način deeskalacije interesantanan, jer podrazumijeva raspisivanje novih izbora.
- I tu Kurti nema toliko čvrst stav protiv toga, a i Vjosa Osmani i neki drugi govore da izbori mogu da se održe, ali se Kurti i oko toga postavlja neke nove uslove i spominje kriminalne bande ubačene iz Beograda, jer oni sada moraju da se izvlače pred svojom javnošču, da nisu popustili pod pritiscima i protestima srpskog naroda - kaže on.
Kako navodi, kod formiranja ZSO postoji veliki problem.
- I to mi miriše na neku novu krizu, jer je odbačen predlog nacrta statuta koji je uradio upravljački tim, a Lajčak je rekao da neke tačke navodno nisu u skladu sa Briselskim sporazumom, pa se sada odjednom u igru uvodi potpuno drugačija situacija i suprotno od dogovorenih sporazuma, pa je Eksobar navodi da sad Kurti treba kaže šta želi, a suština onoga što on predlaže je da preko formiranja ZSO, ili kako se ona bude zvala, treba Kosovo tretirati kao državu i da je Srbi i Beograd prihvate - napomenuo je Drecun.
Dodaje da to znači da će se možda doći situaciju da se ponovo pregovara o ZSO na osnovu onoga što Kurti predlaže.
- Navodni plan za deeskaliciju je zapravo uvlačenje u tu zamku, da se prihvati ono što Kurti nudi, a to je ništa i to što Zapad hoće da nam predstavi kao Kurtijevu viziju ZSO je nešto što je prazna ljuštura od čega Srbi ne bi imali ama baš nikakvu korist - rekao je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju.