Da li će zbog curenja informacija biti dovedena u pitanje odluka Evropskog suda u Strazburu?
Na to pitanje, od Kancelarija zastupnika Savjeta ministara pred Evropskim sudom za ljudska prava tražen je odgovor iz Srpske. Pri tom, sve je jasnije da je pravni egzibicionizam evropskih sudije neutemeljen i zbog protivpravnog curenja informacija, ali i zbog presedana da Sud predstavku prihvati iako podnosilac nije ni pokušao da se obrati domaćem pravosuđu.
Principi nepristrasnosti i nezavisnosti pogaženi su odlukom Evropskog suda za ljudska prava "Kovačević protiv BiH", ukazuje profesor međunarodnog prava Ljiljana Mijović, jer dogodilo se protivpravno curenje informacija. A poznato je da je sarajevskim medijima odluka bila poznata i prije nego što je objelodanjena u Strazburu. Za Mijovićku, koja je dva mandata bila sudija ovog suda, veliko je iznenađenje i da je Kovačevićeva predstavka prihvaćena, jer se odstupilo od prakse ovog suda u pogledu ocjene uslova za prihvatljivost predstavke.
- Kod ocjene prihvatljivosti svake predstavke veoma striktno se procjenjuje da li je podnosilac iscrpio domaće pravne lijekove, te se, ukoliko to nije učinio, predstavka proglašava neprihvatljivom. U ovom predmetu Evropski sud je predstavku prihvatio iako podnosilac nije ni pokušao da se obrati domaćim institucijama. Time je Evropski sud proglasio Ustavni sud BiH nedjelotvornim pravnim lijekom - kaže profesor međunardonog prava na Pravnom fakultetu Banjaluka Ljiljana Mijović.
Mijovićeva kaže da bi bilo logično očekivati da Kancelarija zastupnika BiH pred Evropskim sudom zatraži odlučivanje Velikog vijeća Evropskog suda u ovom premetu. Poslanik Srpskog kluba Milan Petković tražio je odgovor na to pitanje od agenata pred Evropskim sudom za ljudska prava, jer teče žalbeni rok od 3 mjeseca.
- Presuda u temeljima ruši ustavni poredak BiH, potpuno zadirući u prava entiteta i naroda u BiH i provođenje te presude značilo bi nestanak ovakve BiH kakva nam je poznata- kaže poslanik Srpskog kluba u Predstavničkom domu BiH Milan Petković.
U predstavci bosanac i hercegovac, a ranije malo Hrvat, malo Srbin, Slaven Kovačević upravo je kao niko u BiH iskoristio, a može se reći i zloupotrjebio slobodu da se etnički deklariše u skladu sa svojim ličnim i partijskim interesima. Etnička pripadnost u BiH jeste suštinska, ali, kako ukazuje profesorka Mijović, nije i pravna kategorija budući da ona formalno podrazumijeva isključivo opredjeljenje pojedinca da se izjasni o etničkoj pripadnosti.
- To je subjektivni kriterijum, odnosno, pravo svakoga da se deklariše ili ne kao pripadnik jedne etničke grupe, ali ne postoji zakonska obaveza za pojedinca da to i učini. Kako nema te obaveze, nema ni objektivnih parametara na osnovu kojih bi se ta pripadnost i utvrđivala - dodaje Mijovićeva.
Osnove za žalbu Velikom vijećm Evropskog suda dakle postoje.
- Očekujem pismeni odgovor. Ukoliko ne bude pismenog odgovora, tražićemo odgovornost svih koji su zaduženi u uredu zastupnika - potvrdio je Petković.
Dakle, ostaje da čekamo eventualnu reakciju Kancelarija zastupnika Savjeta ministara pred Evropskim sudom za ljudska prava da nastavi međunarodno pravno utemeljenu borbu za slovo dejtona i temelje mira u BiH. Јer, opasnom odlukom evropskih sudija ozvaničila bi se ideologija, koja ne prepoznaje različitosti, produbili nesporazumi i utemeljila dominaciju većinskih Bošnjaka, a nikako građana.